"Prvo, moramo imati jasne garancije Evropskog saveta, u obliku zaključka, da su makedonski identitet i makedonski jezik nepovredivi i da će, kada Makedonija postane deo EU, makedonski jezik biti zvaničan i da proces mora biti sproveden na osnovu Kopenhagenskih kriterijuma, bez novih bilateralnih pitanja", rekao je Mickoski u intervjuu Televiziji Sitel.
Drugi uslov, prema njegovim rečima, jeste da Sofija ispuni obaveze prema presudama koje je Evropski sud za ljudska prava u Strrazburu doneo u korist makedonske manjine u Bugarskoj.
"Ako smo mi isporučivali kapitiulacije od prethodnih političara, onda treba da se uradi bar jedan posao – registracija nevladinih organizacija, poput OMO Ilinden Pirin (jedna od nekoliko makedonskih organizacija u Bugarskoj), prema 14 presuda Evropskog suda za ljudska prava", rekao je Mickoski.
Premijer Severne Makedonije je dodao da neće prihvatiti proces bez sigurnosti uspešnog ishoda.
"Građani su frustrirani, mnogo smo dali za integraciju – ime, zastavu, novčanice, nekoliko promena Ustava. Svaki put kada se ispuni neki uslov, dođe novi. Više ne mogu da se izlažem nečemu takvom", rekao je Mickoski.
Istakao da je bilo inicijativa uticajnih zemalja članica Evropske unije (EU) i evropskih političara za bilateralne razgovore Skoplja i Sofije, ali da su bile neuspešne.
"Bilo je inicijativa mnogih uticajnih zemalja članica EU, pa čak i veoma uticajnih političara u Briselu, da se organizuje sastanak na kojem bi ministri razgovarali o bilateralnim pitanjima, recimo spoljnih poslova. Te inicijative, zamislite, bile su neuspešne. Nije bilo odgovora sa druge strane", naglasio je Mickoski.
Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom, koji je postao deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju Evropskoj uniji (EU).
Skoplje je u julu 2022. formalno počelo "prvu fazu" pregovora sa EU, ali da bi prešlo u "drugu fazu" i počelo da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, što stranka premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog VMRO DPMNE od tada blokira.
Mickoski, koji je na vlast došao polovinom 2024. godine, ranije je Briselu i Sofiji kao rešenje za prevazilaženje te prepreke ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe kad njegova zemlja zatvori pregovore sa EU ili da dobije garancije da neće biti drugih bilateralnih uslovljavanja, što nije naišlo na podršku.
Vlade Bugarske odbijaju da pregovaraju sa Severnom Makedonijom o ublažavanju uslova pod kojima Skoplje može da počne pristupne pregovore sa Evropskom unijom.
