Međunarodna pomoć ratom razorenom Avganistanu značajno je smanjena od 2021. godine, kada su snage predvođene SAD-om napustile zemlju, a talibani povratili vlast. Krizu su pogoršale višestruke prirodne katastrofe poput zemljotresa.
"Prvi put posle nekoliko decenija, WFP ne može da pokrene značajnu akciju u zimu, a istovremeno da poveća hitnu i nutricionističku pomoć širom zemlje", navela je ova agencija UN u saopštenju.
Istakli su da je neuhranjenost dece već na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, a međunarodna finansijska pomoć je drastično smanjena, te je pristup lečenju sve oskudniji.
Smrtnost dece će verovatno porasti tokom ledenih zimskih meseci u Avganistanu kada je hrana najoskudnija, navodi se.
WFP procenjuje da se 17 miliona ljudi suočava sa glađu, što je za oko tri miliona više nego prošle godine, što je delimično uzrokovano dolaskom miliona Avganistanaca deportovanih iz susednog Irana i Pakistana u okviru programa za vraćanje migranata i izbeglica.
Humanitarne agencije upozorile su da Avganistanu nedostaje infrastruktura da apsorbuje iznenadni priliv povratnika.
"Finansirani smo samo 12 odsto. To je prepreka", rekao je direktor WFP-a za bezbednost i analizu ishrane Žan-Marten Bauer na konferenciji za novinare u Ženevi, prenosi Rojters.
Dodao je da je 3,7 miliona avganistanske dece akutno neuhranjeno, od kojih je jedan milion teških slučajeva.
"Dakle, da, deca umiru", rekao je.
