Belgijski premijer pobednik, nemački kancelar gubitnik samita EU

Briselski portal Politiko proglasio je belgijskog premijera Barta de Vevera pobednikom, a nemačkog kancelara Fridriha Merca gubitnikom samita Evropskog saveta na kojem se, pored ostalog, odlučivalo o eventualnom korišćenju zamrznute ruske imovine u Evropi za prikupljanje sredstava za Ukrajinu.

Lideri EU noćas nisu uspeli da premoste razlike oko zamrznute ruske imovine, ali su se složili da Ukrajini omoguće veliki beskamatni zajam za pokriće njenih vojnih i ekonomskih  potrebe u naredne dve godine.

Premijer Belgije je održao lekciju u pružanju "stoičkog otpora" planu Evropske unije da iskoristi rusku zamrznutu imovinu za finansiranje Ukrajine.

De Vever se od početka protivio planu zbog rizika od odmazde Moskve i masovnog finansijskog udara na Belgiju, gde se nalazi najveći deo zamrznute imovine, a kasnije su mu se pridružile Italija i neke druge zemlje.

Posle višenedeljnog otpora, De Vever i njegov tim su bili spremni da ceo dan pregovaraju sa zvaničnicima Evropske komisije zahtevajući "neograničenu" podršku drugih članica Unije, što je za njih bilo previše. Jedina opcija koja je ostala je plan B, zajedničko zaduživanje, što je malo ko želeo ali većina je bila spremna da prihvati.

Dobitnica samita je i italijanska premijerka Đorđa Meloni koja je diktirala tempo trgovinskog sporazuma o slobodnoj trgovini EU sa južnoameričkim zemljama iz grupe Merkosur. Sporazum je odložen zbog protivljenja Pariza i Rima, a Meloni je takođe "savršeno tempirala svoju intervenciju u vezi sa finansiranjem Ukrajine".

"Nakon nedelja provedenih u senci, dok se Belgija borila protiv korišćenja zamrznute ruske imovine, Meloni je pustila druge da iscrpe svoje mogućnosti pre nego što je intervenisala blagim podsticajem kasno uveče, kada je plan za reparacijski kredit već bio mrtav", piše Politiko.

Ako je pronalaženje dogovora bilo teško, postizanje dogovora u jednom danu graničilo se sa nezamislivim, pa ipak, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je to uspeo, iako je većina lidera pretpostavljala da će se samit odužiti na drugi dan, pa možda i vikend.

"Nikada se nije u potpunosti obavezao ni na jednu opciju (za razliku od predsednice Evropske komisije), držao se izvan sukoba i ipak postigao dogovor", navodi briselski portal koji je i njega uvrstio među pobednike.

Pobednici su, "koliko god čudno zvučalo", svi umešani u rat, jer su svi dobili nešto.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je dobio novac koji mu je bio potreban, što je bilo najvažnije, Evropa je ispunila svoje obećanje da će podržati Ukrajinu, zamrznuta imovina Vladimira Putina neće biti korišćena protiv njega, a američki predsednik Donald Tramp i dalje ima mogućnost da koristi tu imovinu kao sredstvo uticaja u budućim mirovnim pregovorima.

Listu gubitnika predvodi nemački kancelar Fridrih Merc, za koga je ovo bio najmanje uspešan samit pošto je doživeo dva poraza - odlaganje sporazuma sa Merkosurom i odbacivanje plana korišćenja zamrznute ruske imovine za koji se snažno zalagao.

Nemačka i nordijski saveznici nedeljama su insistirali da je zamrznuta imovina jedina opcija tvrdeći da je zajednički dug nemoguć jer zahteva jednoglasnost, kao i zbog mađarskog veta.

Rezultat samita - zajednički dug i tri zemlje koje su se izjasnile da ostanu van toga, dokazao je da to nije tačno i, kako piše Politiko, nemoguće u Briselu često znači samo da još nema političke volje.

Merc je inače uložio mnogo da pomogne šefici Komisije da ubede belgijskog premijera da je korišćenje zamrznute ruske imovine dobra opcija.

Činjenica da reparacioni zajam nije formalno odbačen, za Merca će biti slaba uteha, piše Politiko.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je gubitnica samita jer je s Mercom nastojala da spreči da se razmatra zajedničko zaduživanje, iako je njen tim spremio alternativne opcije.

Fon der Lajen je konačno otvorila vrata za zajednički dug u govoru u Strazburu u sredu, ali je tada već bilo kasno da se preuzmu zasluge za sporazum koji je na kraju postignut.

Na listi gubitnika je i danska premijerka Mete Fredriksen, uz nordijske zemlje. Iako se uglavnom držala po strani od onoga što je predstavljeno kao borba koju predvodi Nemačka, ona je tiho podržavala korišćenje zamrznute ruske imovine.

Politiko je među gubitnike samita uvrstio i Mađarsku, Slovačku i Češku koje su obezbedile kratkoročnu, uglavnom finansijsku pobedu, jer su izbegle slanje novca Ukrajini.

Međutim, ta pobeda mogla bi da se pokaže kao skupa. Naime, novac će svejedno ići, a potez te tri zemlje gura ka poziciji izgnanika u EU, pa se postavlja pitanje da li će one imati posledica od ostalih u Uniji.