Kina pretvara ostrvo Hainan u zonu posebnog carinskog nadzora u okviru politike otvaranja
Kina je u Slobodnoj trgovinskoj luci Hainan (FTP), po površini najvećoj slobodnoj trgovinskoj luci na svetu, 18. novembra pokrenula posebne carinske operacije na nivou celog ostrva.
Time se, kako prenosi Sihua, omogućava slobodan ulazak robe iz inostranstva, proširuje obuhvat nultih carina i uvode dodatne mere povoljne za poslovanje.
Ovaj potez se mahom smatra prekretnicom u kineskim naporima da promoviše slobodnu trgovinu i proširi visokostandardno otvaranje prema svetu u uslovima rastućeg protekcionizma širom planete.
Prema novim aranžmanima, tropsko ostrvo, koje se prostire na više od 30.000 kvadratnih kilometara i nalazi se na oko sat i po leta od Hongkonga, proglašeno je zonom posebnog carinskog nadzora. Time se označava nova etapa u razvoju FTP Hainan, koja omogućava slobodniji protok robe, kapitala, ljudi i podataka, uz podršku nultih carina, niskih poreskih stopa i pojednostavljenog poreskog sistema.
Zamenik premijera Kine He Lifeng, koji je ujedno i član Političkog biroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, izjavio je na ceremoniji pokretanja u Haikouu, glavnom gradu južne kineske provincije Hainan, da je postignut značajan napredak u razvoju FTP Hainan i da su ispunjeni ključni uslovi za sprovođenje posebnih carinskih operacija na nivou celog ostrva.
Prema njegovim rečima, posebne carinske operacije na nivou celog ostrva treba da posluže kao prilika za produbljivanje reformi u ključnim sektorima, postepeno unapređenje visokokvalitetnog razvoja, poboljšanje sistema za prevenciju i kontrolu rizika, kao i izgradnju FTP Hainan u vodeću kapiju kineskog otvaranja u novoj eri.
Zvaničnici opisuju poseban carinski sistem kao model koji nudi "slobodniji pristup na prvoj liniji ", što se odnosi na slobodniju trgovinu između Hainana i područja izvan carinskih granica Kine, kao i "regulisan pristup na drugoj liniji ", koji podrazumeva primenu standardnih carinskih kontrola na robu koja se sa Hainana upućuje ka kontinentalnom delu zemlje.
Udeo proizvoda sa nultom carinom u Slobodnoj trgovinskoj luci Hainan povećan je sa 21 na 74 odsto, čime je lista obuhvaćenih proizvoda proširena sa 1.900 na više od 6.600 artikala.
Roba sa nultom carinom prerađena na Hainanu može se prodavati na kontinentalnom tržištu bez carine ukoliko je lokalna prerada stvorila dodatnu vrednost od 30 odsto ili više.
Či Fulin, predsednik Kineskog instituta za reforme i razvoj, izjavio je da ovaj potez pokazuje odlučnost Kine da proširi institucionalno otvaranje.
"To je signal da se kineska vrata neće zatvarati, već će se otvarati sve šire" rekao je Či, opisujući FTP kao "najviši nivo otvorenosti u globalnoj ekonomiji".
Po stupanju politike na snagu, glavne luke širom Hainana zabeležile su 18. decembra nagli porast aktivnosti.
U luku Jangpu, jednu od osam carinskih luka "prve linije" na ostrvu, stigla je prva pošiljka petrohemijskih proizvoda sa nultom carinom, ukupne mase 179.000 tona. Očekuje se da će ova pošiljka doneti uštede od gotovo 10 miliona juana (oko 1,42 miliona američkih dolara) u troškovima uvoznih procedura u poređenju s periodom pre pokretanja novog sistema.
Lokalne vlasti očekuju da će podaci pokazati da su samo tokom prvog dana ključne luke na "prvoj liniji" poput luke Jangpu i Međunarodnog aerodroma Sanja Feniks, obradilerazličite pošiljke robe sa nultom carinom, uključujući sirovu naftu, medicinsku opremu, vazduhoplovni materijal i prehrambene sastojke, ukupne vrednosti veće od 500 miliona juana.
Na Međunarodnom aerodromu Haikou Meilan, kompanija Đia grin čokolejt vorks (Jia Green Chocolate Works Hainan Co) zajedničko preduzeće za proizvodnju čokolade sa sedištem u FTP Hainan, započela je isporuku svojih proizvoda u Peking i Handžong u severozapadnoj Kini nakon završetka carinskih procedura.
"Već smo imali koristi od posebnih carinskih operacija u okviru FTP Hainan", izjavila je Vu Huiđuan, generalna direktorka sektora za marketing ove kompanije. "Za ovu seriju čokoladnih proizvoda smanjili smo troškove za oko 10 odsto.", dodala je.
Nekada nerazvijena pogranična ispostava, Hainan je 1988. godine postao najveća kineska specijalna ekonomska zona. Generalni plan objavljen 2020. postavio je cilj da se ostrvo do sredine veka razvije u slobodnu trgovinsku luku (FTP) visokog nivoa sa globalnim uticajem. Zakon o Slobodnoj trgovinskoj luci Hainan stupio je na snagu kako bi se obezbedila pravna garancija za razvoj luke.
Strane kompanije mogu imati koristi od poslovnog okruženja koje je bliže usklađeno sa međunarodnim standardima, nižih poreskih i proizvodnih troškova, šireg pristupa uslužnim sektorima poput zdravstva i obrazovanja, kao i od mogućnosti da Hainan koriste kao platformu za ulazak na ogromno kinesko tržište.
Zvanični podaci pokazuju da je od 2020. godine na Hainanu osnovano više od 9.600 preduzeća sa stranim kapitalom. Do danas je ova provincija privukla investitore iz više od 170 zemalja i regiona.
"Za Dan i Bredstrit (Dun & Bradstreet), ove politike na Hainanu u velikoj meri su usklađene sa našim poslovnim i razvojnim pravcem u Kini", izjavio je Endru Vu, generalni direktor kompanij. Ta američka firma za komercijalne podatke i analitiku registrovala je preduzeće u FTP Hainan 2022. godine.
"Naš cilj je da uspostavimo centar za podatke u Slobodnoj trgovinskoj luci, sa Hainanom kao središtem za objedinjavanje globalnih podataka i izgradnju ekosistema digitalne ekonomije usmerenog ka svetu", rekao je Vu.
U budućnosti, Kina će podržavati Hainan u usklađivanju njegovog institucionalnog okvira sa slobodnom trgovinskom lukom visokog standarda, uključujući podršku u oblastima kao što su upravljanje trgovinom, investiciono okruženje i prekogranični tokovi podataka, izjavio je Vang Čanglin, zamenik direktora Nacionalne komisije za razvoj i reforme.
Posebne carinske operacije na nivou celog ostrva odražavaju preporuke Centralnog komiteta KP Kine za izradu 15. petogodišnjeg plana (2026–2030), u kojima se poziva na šire otvaranje prema svetu.
"Ovaj potez će uneti novi zamah u kinesku težnju ka visokokvalitetnom razvoju i cilju da se do 2035. godine u osnovi ostvari socijalistička modernizacija", izjavio je Su Dešun, istraživač u Kineskoj akademiji za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju pri Ministarstvu trgovine.
Kineski ekonomista Huang Hanćuan rekao je da ovaj potez takođe naglašava protivljenje druge najveće svetske ekonomije protekcionizmu.
Datum pokretanja, 18. decembar, poklapa se sa godišnjicom istorijskog sastanka KP Kine iz 1978. godine, koji se široko smatra početkom ere reformi i otvaranja zemlje.
Tokom proteklih decenija Kina je uspostavila 22 pilot-zone slobodne trgovine, ukinula ograničenja za strana ulaganja u proizvodnji i proširila pristup tržištu u sektorima kao što su telekomunikacije, zdravstvo i obrazovanje.
