U zoni evra i dalje se više plaća gotovinom nego bezgotovinski

U Evropi se sve češće plaća karticama ili mobilnim telefonima ali je gotovinsko plaćanje, i po broju transakcija i po njihovoj  vrednosti, i dalje najčešći vid plaćanja, pokazuju zvanične statistike. 

Prema podacima Evopske centralne banke (ECB), građani zemalja zone evra u proseku su prošle godine u novčaniku imali 59 evra u gotovini, s tim što je u Holandiji reč o 35 evra a u Luksemburgu i Kipru po 82 evra u proseku.

U grupi četiri najveće ekonomije EU najviše gotovine sa sobom su nosili Nemci, 69 evra. Kod Francuza je to bilo 50 evra, kod Italijana 54 a kod Španaca 60 evra.

Govoreći za briselski Juronjuz biznis Jakub Gorka sa Univerziteta u Varšavi istakao je da na upotrebu gotovine u velikoj meri utiče nacionalna kultura.

"Zemlje južne Evrope, sa toplijom klimom i gde postoji navika češće razmene i trgovine 'licem u lice' prirodno su više orijentisane na keš dok zemlje sa severa, poput skandinavskih, istorijski imaju tendenciju da brže prelaze na elektronsko bankarstvo i bezgotovinsko plaćanje", rekao je Gorka. 

Udeo gotovinskih plaćanja na prodajnim mestima u zoni evra, grupe od 20 članica EU koje su nacionalne valute zamenile zajedničkom evropskom, postepeno pada i sa 79 odsto 2016. u 2024. se spustio na 52 odsto. 

Istovremeno je vrednost plaćanja u kešu smanjena za 15 procentnih poena, na 39 odsto.

Podaci pokazuju da je 52 odsto svih transakcija u zoni evra prošle godine plaćeno gotovinom.

U 14 od 20 članica zone evra, gotovinsko je najčešći način plaćanja i učestvuje sa između 45 i 55 odsto u transakcijama u polovini tih zemalja. Upotreba gotovine varirala je od samo 22 odsto u Holandiji do 67 odsto na Malti pri čemu je iznad 60 odsto bila u Sloveniji, Austriji i Italiji.

"U zemljama sa jakom istorijskom vezanošću za gotovinu, poput Nemačke, Austrije i Italije, keš ostaje duboko ukorenjen u svakodnevnim transakcijama zbog dugogodišnjeg poverenja u fizičku valutu, istorijskog iskustva bankarskih kriza, zabrinutosti oko privatnosti i otpora digitalnom praćenju", rekao je za Juronjuz predsednik KešEsenšilasa (CashEssentials) Gijom Lepek.

Gledano prema vrednosti, gotovina ima manji udeo u plaćanjima u zoni evra, od 39 odsto, pri čemu ide od 17 odsto u Holandiji do 59 odsto u Litvaniji.

Navodi se da plaćanje karticama pokriva 39 odsto transakcija i 45 odsto ukupne vrednosti plaćanja u zoni evra i dodaje da raste udeo plaćanja pametnim telefonima i satovima.

Oliv Mekarti sa Univerzitetskog koledža Kork rekla je da postoje brojna objašnjena za razlike u korišćenju gotovine povezana sa socijalnim, ekonomskim i kulturnim razlikama.

"Među mnogim su i različiti nivo prihvatanja gotovine, stopa digitalnog usvajanja, bojazni oko privatnosti kod digitalnih plaćanja", rekla je Mekarti za Juronjuz biznis.

Ona je ukazala da Holandija i Finska, zemlje sa najmanjim udelom gotovinskih plaćanja i čiji građani ne nose mnogo gotovine sa sobom, imaju manju od proseka stopu primanja gotovine jer je samo 79 odsto kompanija prihvata. U tim zemljama je najmanja stopa plaćanja gotovinom u restoranima i kafeima i ta stopa je pala sa 98 odsto 2021. na 85 odsto u 2024.
 
"Ne iznenađuje da obe zemlje imaju jednu od najviših stopa usvajanja digitalizacije globalno gledano", rekla je Mekarti.