Srbija kasni sa sprovođenjem mera energetske tranzicije iz Reformske agende

Srbija je preduzela određene regulatorne i pripremne korake za tranziciju energetskog sektora koji su predviđeni Reformskom agendom, ali gotovo nijedna mera planirana za ovu godinu nije u potpunosti sprovedena.

Reformska agenda, koja čini centralni deo Plana rasta EU za Zapadni Balkan, u oblasti transformacije energetskog sektora usmerena je na integraciju energetskog tržišta sa tržištem EU, povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, osiguranje pristupačnih cena električne energije i pravednu tranziciju.

Te aktivnosti su ključne za ubrzanje zelene tranzicije i treba direktno da doprinesu implementaciji Zelene agende i ostvarenju klimatskih ciljeva.

Transformacija sektora energetike obuhvata sedam ključnih reformi i 17 koraka koji treba da budu sprovedeni do 2027. godine, a koordinator za tu oblast je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kada je u pitanju sprovođenje Trećeg energetskog paketa za integraciju električne energije, Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je Srbija završila sve podkorake i da je spremna za spajanje sa tržištem električne energije EU, a da su preostali podkoraci koji treba da se završe u nadležnosti Evropske komisije.

"U vezi sa sprovođenjem Trećeg energetskog paketa za gas i prenošenje, završene su sve aktivnosti koje se odnose na legislativu, dok ispunjenja nekih aktivnosti zavise i od drugih institucija i organizacija van Republike Srbije", navelo je Ministarstvo u odgovoru portalu Zelena Srbija agencije Beta.

Parlament je početkom decembra usvojio Zakon o nafti, Zakon o gasu i Zakon o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa koji treba da doprinesu većoj sigurnosti, kvalitetu i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta.

Ministarstvo navodi da je većina podkoraka koji se odnose na gasni sektor završena, poput sertifikacije operatora transportnog sistema, izdavanja upotrebne dozvole za gasni interkonektor Srbija-Bugarska i osnivanja novog javnog preduzeća Gas infrastruktura Novi Sad, koje će se baviti upravljanjem gasnom infrastrukturom, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom.

Vlada je takođe usvojila Plan pravedne tranzicije do 2030. godine a u toku je i uspostavljanje Koordinacionog tela, koje će okupiti predstavnike ministarstava, lokalnih samouprava i civilnog društva.

U vezi sa reformama koje se odnose na obnovljive izvore energije, uspostavljeno je jedinstveno upravno mesto, odnosno Jedinstvena kontakt tačka, a po pitanju sprovođenja paketa MRVA (monitoring, izveštavanje, verifikacija i akreditacija) uspostavljena je digitalna platforma za izdavanje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte operaterima postrojenja.

U oblasti energetske efikasnosti, koja uključuje energetske pasoše, Ministarstvo je navelo da je u pogledu sprovođenja Direktive o energetskoj efikasnosti, Direktive o energetskim svojstvima zgrada, eko-dizajnu i propisima o energetskom označavanju, "značajan broj podzakonskih akata (pravilnika, tehničkih uputstava) već izrađen" i "da se ubrzano radi na upotpunjavanju svih preostalih obaveza".

Sve predviđene reforme imaju za cilj rešavanje glavnih izazova sa kojima se sektor energetike suočava u procesu transformacije i dekarbonizacije i usklađene su sa Sofijskom deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan radi postizanja ugljenične neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da je Srbija ostvarila veliki deo indikatora i postigla značajan napredak.

Prema oceni Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe - Jurop), Srbija mora da ubrza implementaciju mera iz Reformske agende, kao i da u tom procesu osigura učešće javnosti.

U Srbiji je planirano da najkasnije do decembra ove godine bude ostvareno ukupno osam koraka u okviru reforme energetskog sektora, ali CAN Jurop navodi da do sada nijedna od tih mera nije u potpunosti sprovedena.

Koordinatorka CAN Jurop za politike za Zapadni Balkan Frosina Antonovska rekla je za portal Zelena Srbija da Reformska agenda postavlja čvrst i strukturiran okvir, ali da Srbija mora da osigura dalji razvoj zakonodavnog okvira na inkluzivan i blagovremen način i da prioritet da sprovođenju klimatskih i energetskih mera.

"Ključne energetske reforme u oblasti zelene tranzicije i digitalne transformacije u okviru reformske agende Srbije bile su planirane za drugu polovinu godine, sa fokusom na novi zakon o obnovljivim izvorima energije i treći energetski paket EU, kao i na razvoj mehanizama energetske efikasnosti. Međutim, kako predviđeni rok za neke ključne korake, decembar 2025. godine, ističe, veoma je verovatno da će sprovođenje biti odloženo", kazala je Antonovska.

U nedavno objavljenoj analizi Reformskih agendi zemalja Zapadnog Balkana, CAN Jurop je ukazao na gotovo potpuno odsustvo mehanizama za učešće javnosti u oblastima klimatske i energetske politike, što je neophodno da bi reforme bile efikasne i da bi "postigle neophodnu društvenu transformaciju na pravedan i uređen način".

Sprovođenje mera iz Reformske agende je uslov za isplatu sredstava EU koja, istakla je Antonovska, zemlje regiona mogu koristiti za operacionalizaciju i usklađivanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana sa ciljevima Zelene agende i za ubrzanje prelaska na niskougljeničnu ekonomiju otpornu na klimatske promene.

"Svako odlaganje dodatno pogoršava štetu i troškove i rizikuje da Reformska agenda postane još jedna propuštena prilika", kazala je Antonovska.

Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da se sredstvima iz Plana rasta u sektoru energetike finansiraju tri projekta koji će doprineti energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji.

Rekonstrukcijom hidroelektrane Potpeć, uz povećanje instalisanih kapaciteta i izgradnju dodatnog agregata, njen radni vek će biti produžen za 30 do 40 godina.

Projekat "Integracija solarno-termalnog postrojenja u sistem daljinskog grejanja Novog Sada" podrazumeva izgradnju dva sezonska skladišta toplote, polja solarnih kolektora (31 MW), toplotne pumpe kapaciteta 17 MW i dva e-bojlera ukupnog kapaciteta 60 MW. Rezultat tog projekta biće smanjenje ukupne potrošnje gasa za najmanje 16 odsto.

Treći projekat je energetska rehabilitacija Vojnomedicinske akademije, što će smanjiti potrošnju energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz povećanje energetske efikasnosti, unapređenje sistema za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, modernizaciju osvetljenja, primenu obnovljivih izvora energije i druge mere.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.