Tramp je 2025. poništio decenije američke trgovinske politike, a nema obećane koristi

Od povratka u Belu kuću u januaru predsednik Donald Tramp je poništio decenije američke trgovinske politike gradeći carinski zid nekada široko otvorene privrede SAD.

Njegovi dvocifreni porezi na uvoz iz skoro svake zemlje poremetili su globalnu trgovinu i opteretili budžete potrošača i preduzeća širom sveta, a prikupili desetine milijardi dolara za američko Ministarstvo finansija.

Tramp je tvrdio da su njegovi novi veliki porezi na uvoz neophodni da bi se vratilo bogatstvo koje je "ukradeno" od SAD. On kaže da će smanjiti američki višedecenijski trgovinski deficit i vratiti proizvodnju u zemlju.

Ali preokretanje globalnog lanca snabdevanja pokazalo se skupim za domaćinstva koja se suočavaju sa rastućim cenama. Poreze plaćaju uvoznici koji obično pokušavaju da prebace veće troškove na svoje kupce. To uključuje preduzeća i, na kraju krajeva, američka domaćinstva.

Nepredvidiv je način na koji je predsednik uvodio svoje tarife: objavljivao ih, zatim ih suspendovao ili menjao pre nego što je uvodio  nove. Tako je 2025. godina postala jedne od najturbulentnijih ekonomskih godina u skorije vreme.

Ključni broj za ukupni uticaj carinskih tarifa na američke potrošače i preduzeća je "efektivna" carinska stopa koja, za razliku od naslovnih brojki koje je Tramp nametnuo za određene trgovinske poslove, pruža prosek zasnovan na stvarnom uvozu koji ulazi u zemlju.

U 2025. godini, po podacima "Jejlske budžetske laboratorije" (Yale Budget Lab), efektivna carinska stopa SAD dostigla je vrhunac u aprilu i bila daleko viša od proseka na početku godine. Pre nego što je finalizovao promene u potrošnji, efektivna carinska stopa u novembru bila je skoro 17% – sedam puta veća od proseka u januaru i najviša od 1935. godine.

Među argumentima za opravdanje svojih tarifa, Tramp je više puta rekao da će one smanjiti dugogodišnji trgovinski deficit Amerike i doneti prihode u trezor.

Trampove veće carine svakako prikupljaju novac. Ove godine, do novembra, donele su više od 236 milijardi dolara, mnogo više nego prethodnih godina. Ali i dalje čine samo delić ukupnih prihoda savezne vlade. I nisu prikupile ni približno dovoljno da opravdaju predsednikovu tvrdnju da bi carinski prihodi mogli da zamene savezne poreze na dohodak ili da omoguće neočekivane dividende za Amerikance.

Trgovinski deficit SAD je značajno opao od početka godine. Trgovinski jaz je dostigao vrhunac uz mesečni rekord od 136,4 milijarde dolara u martu, jer su potrošači i preduzeća požurili da uvezu strane proizvode pre nego što je Tramp mogao da im uvede carine. Trgovinski jaz se smanjio na 52,8 milijardi dolara u septembru, poslednjem mesecu za koji su  dostupni podaci. Ali deficit od početka godine do danas je i dalje bio 17%  veći u odnosu na period od januara do septembra 2024. godine.

Trampove carine iz 2025. godine pogodile su skoro svaku zemlju na svetu — uključujući i najveće trgovinske partnere Amerike.

Ali njegova politika je imala najveći uticaj na trgovinu SAD sa Kinom, nekada najvećim izvorom američkog uvoza, a sada trećim posle Kanade i Meksika. Američke carine na kineski uvoz sada iznose 47,5%, prema proračunima Čeda Bouna iz Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.

Vrednost robe koja ulazi u SAD iz Kine opala je za skoro 25% tokom prva tri kvartala ove godine. Uvoz iz Kanade je takođe opao. Ali vrednost proizvoda iz Meksika, Vijetnama i Tajvana je porasla ove godine.

Za investitore, najnestabilniji trenuci na berzi ove godine dogodili su se usred nekih od najnestabilnijih trenutaka Trampove carine.

Zato je "S and P 500", indeks za najveće javne kompanije u SAD, zabeležio svoje najveće dnevne i nedeljne oscilacije u aprilu - i najveće mesečne gubitke i dobitke u martu i junu.