Švedska će nastaviti da podržava reforme BiH na putu ka EU

Švedska snažno podržava Bosnu i Hercegovinu (BiH) na njenom putu ka članstvu u EU i kao jedan od njenih najvećih bilateralnih donatora nastaviće da toj zemlji pruža finansijsku pomoć i ekspertizu za reforme, navodi se u zajedničkom autorskom tekstu ministara spoljnih poslova dve zemlje.

U tekstu objavljenom danas na sajtu švedske vlade navodi se da je Švedska pre 30 godina ušla u EU a BiH potpisala Dejtonski sporazum i da je BiH danas na istorijskoj raskrsnici nakon što se 2016. prijavila za članstvo u EU.

Krajem 2022. BiH je od Evropskog saveta dobila status kandidata za članstvo u EU a dve godine kasnije Evropska komisija predložila je otvaranje pristupnih pregovora.

Ministri spoljnih poslova Švedske i BiH, Marija Malmer Stenegard i Elmedin Konaković, istakli su da je zajednička istorija dve zemlje istorija solidarnosti. Oni su podsetili da je Švedska imala aktivnu ulogu u obezbeđenju mira u BiH čije su hiljade građana spas od rata potražile u Švedskoj.

Dodali su da su danas ljudi poreklom iz BiH među najuspešnije integrisanim zajednicama u švedskom društvu.

"BiH i Švedska dele značajne kulturne i društvene sličnosti utemeljene u zajedničkoj posvećenosti evropskim vrednostima, sekularnoj upravi, socijalnoj koheziji i multikulturalizmu", navode ministri u zajedničkom tekstu.

Uz jasan signal da je budućnost BiH u EU, ministri su se složili da napredak na tom putu zavisi od delovanja i da BiH treba da sprovede reforme koje nisu samo tehnički zahtevi, već su ključni za izgradnju društva zasnovanog na istim vrednostima kao EU - demokratiji, vladavini prava, ljudskim pravima i jednakosti.

Ministri su zajedno predložili tri prioriteta za napredak BiH na putu evrointegracija - ubrzavanje reformskih napora, jačanje regionalne saradnje i mobilizaciju podrške za proširenje.

Dalje se navodi da Švedska snažno podržava proširenje EU i da poslednje istraživanje pokazuje da je 79 odsto Šveđana za prijem novih članica kada ispune zahteve, što je najviše među članicama EU.

Istovremeno više od 80 odsto građana BiH veruje da će članstvo zemlje u EU biti korisno.

U prilog pristupanju, ministri Švedske i BiH navode koristi koje je članstvo donelo zemljama iz procesa proširenja 2004. i 2013. u vidu većeg rasta, povećanja prihoda i unapređenja konkurentnosti.

Stenegard i Konaković pišu i da su evrointegracije ključne za evropsku bezbednost i navode da je ruska agresija na Ukrajinu sve podsetila da kod proširenja nije reč samo o prosperitetu, već i o tome kako obezbediti trajni mir na kontnentu.

Najavljujući dalju švedsku finansijsku i drugu pomoć BiH, ističe se da se saradnja dve zemlje proteže na više oblasti, uključujući jačanje pravosuđa i vladavine prava, demokratiju i rodnu jednakost, zelenu tranziciju, digitalizaciju i održiv rast.

"Naša poruka je jasna: vrata EU su otvorena i sada je vreme da iskoristimo trenutak. BiH ima budućnost u EU ali odgovornost leži na domaćim liderima. Sprovođenje reformi doneće opipljive koristi građanima, poboljšati upravu, ojačati ekonomiju i doprineti regionalnoj i evropskoj bezbednosti", ističe se u autorskom tekstu.

Švedska ministarka i ministar BiH na kraju su potvrdili posvećenost partnerstvu i istakli da zajedno mogu da ostvare članstvo BiH u EU.