Šta se menja u Francuskoj od 1. januara

Kao i svake godine, u Francuskoj od sutra stupaju na snagu razne mere, među kojima su povećanje minimalne zarade, prijavljivanje poreskoj upravi poklona čak i porodičnih, koji imaju veću vrednost, kao i ukidanje beneficija za bivše premijere i ministre.

Iako je usvojen zakon za finansiranje socijalnog osiguranja, Francuska u Novu, 2026. godinu ulazi bez usvojenog budžeta, a to isto se dogodilo i ove godine, preneo je pariski list Mond (Le Monde) na svom sajtu.

Od 1. januara, svako ko primi novčani poklon od druge osobe moraće da ga prijavi onlajn. Iako pokloni od rođaka ili mali iznosi očigledno nisu pogođeni, ova promena, utvrđena dekretom od 17. novembra, odnosi se na takozvane "neuobičajene" iznose, koji prelaze dva odsto imovine donatora ili 2,5 odsto njihovog neto godišnjeg prihoda.

Kako je ranije precizira francuska vlada, to se prvenstveno odnosi na nakit, vozila, umetnička dela i akcije u nekim preduzećima.

Iako je ostala nepromenjena od novembra 2024. godine, minimalna zarada će biti povećana, za 1,18 odsto. Prema vladi, njen novi neto mesečni iznos biće 1.443,11 evra, u poređenju sa 1.426,30 evra.

Na širem području Pariza cena mesečne karte za javni prevoz biće povećan za 2,3 odsto. Tako će za mesečnu kartu biti potrebno 90,80 evra, dok je dosadašnja cena bila 88,80 evra. Javni prevoz podrazumeva podzemnu železnicu, tramvaj, autobuse ali i međugradski metro (RER).

Cene slanja pisama i paketa će porasti u proseku za 7,4 odsto. Kako je saopštila Pošta, ta korekcija cena ima za cilj da obezbedi "kontinuirano pružanje visokokvalitetne univerzalne poštanske usluge". Dok je cena standardnog pisma povećana sa 1,39 evra na 1,52 evra, cena preporučenog pisma od 20 grama sada iznosi 6,11 evra, u odnosu na 5,74 evra.

Neke paklice od 20 cigareta imaće veće cene, u proseku za 50 centi. To povećanje dovodi cenu glavnih brendova na 13,50 evra po paklici, prema podacima francuskog Generalnog direktorata za carine i porez.

Od 1. januara rodna ravnopravnost mora da bude poštovana prilikom imenovanja ministarskog i predsedničkog osoblja. Iako ta mera važi već nekoliko godina, neka ministarstva nisu ispunila tu kvotu od 50 odsto.

Kabinet premijera Sebastijena Lekornija (Sebastien Lecornu) ima 21 ženu od 69 članova kabineta što je 30 odsto zastupljenosti žena. Ministarstvo poljoprivrede ima 36 odsto zastupljenosti žena, a Ministarstvo finansija 26 odsto. Kabinet francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) ima 17 žena od 51 savetnika, što je 33 odsto zastupljenosti žena.

Od 1. januara, bivši premijeri će izgubiti poslednje preostale doživotne povlastice, a to su korišćenje službenog automobila i vozača, kao i policijsku zaštitu.

Tu uglavnom simboličnu meru obećao je Lekorni samo nekoliko dana nakon što je stupio na dužnost. On je izrazio zabrinutost zbog "prekida veze" između političkog života i stvarnog života običnih francuskih građana.

Uredba, usvojena 16. septembra i objavljena u Službenom glasniku, primenjivaće se na bivše premijere koji su napustili funkciju pre više od deset godina. Pogodnosti koje uživaju bivši premijeri biće vremenski ograničene, ali policijska zaštita može da bude obnovljena u zavisnosti od stvarnog rizika, navodi se u dekretu.

Troškovi ove zaštite procenjeni su na 2,8 miliona evra 2019. godini. Ako se dodaju automobili sa vozačem i sekretarice (1,6 miliona evra), ukupan budžet za beneficije za bivše premijere iznosio je 4,4 miliona evra u 2019. godini, dodao je Mond.