NZZ: Švajcarska godinama daleko od kamera organizuje susrete srpskih i kosovskih zvaničnika

Švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova već više od jedanaest godina daleko od očiju javnosti u malom švajcarskom gradu Zoloturnu diskretno organizuje razgovore visokih zvaničnika iz Beograda i iz Prištine, piše danas dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).

NZZ prenosi izjavu izvora da su na razgovorima u Zoloturnu među ostalima učestvovali i srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić i glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi. List dodaje da poziv da prisustvuju dobijaju i predstavnici Evropske unije, iako su oni u početku vrlo skeptično gledali na te sastanke. 

"Cilj razgovora nikada nije bio da se postigne neki veliki mirovni sporazum. Ali diskretni dijalog pomaže da se stvori poverenje. Političari koji u njima učestvuju saznaju kako druga strana razmišlja. Upoznaju se i razmenjuju brojeve telefona. To čestvo pomaže deeskalaciji u kritičnim fazama", piše NZZ.

Dnevnik piše da su na marginama sastanka često viđene scene kako srpski i kosovski političari zajedno šetaju starima gradskim jezgrom u Zoloturnu.

"Prema spolja dominiraju na obe strane huškači. Pomirljivim glasovima političari teško mogu da osvoje glasove. A u malom švajcarskom gradiću predstavnici dve strane tako prisno razgovaraju među sobom, da je to iznenadilo i poznavaoce konflikta", piše NZZ.

Švajcarski Departman za spoljne poslove (EDA) je na pitanje novinara potvrdio da dva do tri puta godišnje oirganizuje takve razgovore u Zoloturnu. Poslednji susret te vrste održan je početkom decembra, piše dnevnik, dodajući da je partner švajcarskom ministarstvu američka nevladina organizacija Savet za inkluzivnu vladavinu (Council for Inclusive Governance).

Šef odeljenja za mir i ljudska prava u EDA Roland Salvisberg rekao je da je dijalog uvek bio fokusran na visoke političare i zvaničnike važnih partija dve strane, ali da one same odlučuju koga će poslati. 

"Švajcarska je inicirala te poverlljive razgovore, Kao mali grad, Zoloturn nudi prostor za diskretne, iskrene razgovore, daleko od kamera, rekao je Salvisberg. To je upravo suprotnost bučnoj diplomatiji na velikim pozornicama", piše NZZ i navodi reči švajcarskog diplomate da organizatori ne diktirani nikakva rešenja već psotavljaju pitanja, i da Švajcarska pokušava da stvori preduslove za normalizaciju.

Zvaničnici Evropske unije, među njima i bivši posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, povremeno su, prema pisanju lista, kritički gledali na ulogu Švajcarske", ali se u međuvremenu stav Brisela prema razgovorima u Zoloturnu postao pozitivan pa je u njima već učestvovao i Lajčakov naslednik Peter Sorensen.

"To su razgovori koji su komplemetarni sa pregovorima koje vodi EU, rekao je Salvisberg. EU i zemlje poput Nemačke i Francuske smatraju da je doprinos Švajcarske koristan", piše NZZ.

"Švajcarska ima svoj duboki lični interese da razmirice između Srbije i Kosova reši na miran i održiv način i u skladu sa kriterijumima vladavine prava", prenosi NZZ reči Rolanda Salvisberga.

Dnevnik podseća da u Švajcarskoj živi jako velika kosovska dijaspora, uz to oko 60.000 Srba i mnogi ljudi sa srpskim korenima. "Švajcarska je utoliko jače eksponirana nego u drugim konfliktima. Uz to ima i dobre kontakte sa brojnim akterima", piše NZZ.