Afrički ekonomski rast mogao bi da nadmaši azijski ove godine

Ove godine, uz malo sreće, 54 ekonomije Afrike zabeležiće brži ekonomski rast od Azije i, ako se to desi, biće to prvi put u modernoj istoriji.

Britanski dnevnik Fajnenšel tajms piše da afričke ekonomije, ako žele da budu jače od azijskih, ove godine treba da rastu samo neznatno brže nego prošle.

Procenjuje se da je u prethodnoj godini, uprkos ratu u Sudanu, pobuni u Sahelu i pučevima na Madagaskaru i Gvineju Bisao, podsaharska Afrika imala rast od 4,1 odsto.

Za 2026. Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje rast od 4,4 odsto jer ekonomije i dalje imaju koristi od slabog dolara i visokih cena sirovina, uključujući zlato i bakar.

Istovremeno MMF predviđa da će ekonomski rast Azije, s obzirom na kočenje Kine, usporiti u tekućoj godini na 4,1 odsto, piše Fajnenešel tajms dodajući da se tako javlja mogućnost da dva kontinenta, jedan koji se povezuje sa čudesnim ekonomskim ubrzanjem i drugi koji se povezuje sa endemskim siromaštvom, zamene mesta po pitanju rasta.

Kako se ocenjuje, ako se to i ne dogodi 2026, desiće se u godinama koje slede. Dodaje se da to ne treba da čudi jer je siromašnijim zemljama lakše da brzo rastu nego bogatim.

Kao primer se navodi nekada osiromašena Kina koja je više od četiri decenije beležila vrtoglavi rast ekonomije.
Sa prosečnim rastom od gotovo deset odsto godišnje najveći deo tog vremena, ekonomija Kine narasla je sa 150 milijardi dolara 1978. na oko 20.000 milijardi. Danas je to ekonomija sedam puta veća od afričke sa otprilike istim brojem ljudi.

Međutim, sa približvanjem statusu zemlje sa višim prihodima i pošto njena radna snaga počinje da stari i opada, te stope više nisu moguće.

Afrika je pak na prelazu iz 20. u 21. vek, zahvaljujući kineskim potrebama za sirovinama i njenim investicijama u afričku infrastrukturu, rasta po stopi od pet odsto. Sada je rast sporiji.

Naime, od tada su visoka zaduženost, loše politike, korupcija, sukobi i globalni potresi uzeli danak. Britanski dnevnik piše da su stope štednje male a priliv kapitala u Afriku nedovoljan da podstakne rast koji transformiše.

Takođe, postoje značajne razlike - Obala Slonovače npr. raste po između šest i sedam odsto u poslednjih 15 godina i do 2035. bi mogla da ispuni cilj da postane zemlja sa srednjim prhodima.

Godinama su snažan ekonomski rast beležile još neke zemlje, uključujući Etiopiju, Ganu, Mauricijus, Ruandu i Senegal, i to neke uprkos građanskom ratu, političkim krizama i dužničkim problemima.

Prema Fondu, sledeće godine najmanje polovina od 20 najbrže rastući ekonomija biće afričke. Iako na toj listi neće biti ni Egipat, ni Nigerija, dve najveće afričke ekonomije, obe bi trebalo da se približe proseku kontinenta. Samo će Južna Afrika, još jedan velika ekonomija, nastaviti da zaostaje.

U analizi britanskog poslovnog dnevnika navodi se da rast od četiri ili pet odsto nije baš za hvalu jer se više pd dva odsto može objasniti povećanjem populacije, tako da ostaje 2-3 odsto rasta po stanovniku koji nije dovoljan da se ponovi transformacija azijskog tipa. Za to je potrebam održivi rast od najmanje sedam procenata, ističe se.

Kako se ukazuje, postoje razlozi koji govore u prilog snažnom rastu ali i razlozi za strah da se to neće desiti. Mnogim afričkim ekonomijama naime nedostaju osnovne stvari za industrijski uzlet - energija, infrastruktura i adekvatno obrazovano stanovništvo. Takođe u vreme automatizacije i veštačke inteligencije više nije izvesno da je put ka razvoju intenzivnom proizvodnjom još otvoren.

Ipak, svi se nadaju uspehu Afrike jer će do 2050. svaka četvrta osoba biti Afrikanac a kontinent će imati radno sposobnu populaciju veću od Kine i Indije zajedno, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa.