Posle Irske, i Holandija zabranila pirotehniku, u nekoliko zemalja EU traje rasprava

Holandija ove godine postepeno uvodi potpuno zabranu za građane da kupuju i koriste pirotehnička sredstva, čime je uz Irsku postala druga zemlja Evropske unije koja je to učinila, ali se o zabrani vatrometa i petardi raspravlja u nekoliko evropskih zemalja, piše danas britanski Gardijan.

Predsednik Udruženja lekara urgentne medicine Basta Bos rekao je da je tokom nedavne proslave Nove godine u Holandiji u eksplozijama petardi i eksplozivnih sredstava poginulo dvoje ljudi, a više od 1.200 povređeno, od kojih je trećina zadržana na bolničkom lečenju.

Zabrana će u potpunosti stupiti na snagu do kraja ove godine, a doček nove 2026. godine je bio poslednja prilika za Holanđane da uživaju u buci i eksplozijama pirotehnike.

Holandija tako postaje uz Irsku jedina zemlja EU koja je zabranila tradiciju koju mnogi na starom kontinentu kritikuju kao krajnje opasnu i štetnu, koja nasmrt plaši kućne ljubimce i vazduh u gradovima puni toksičnim gasovima, piše Gardijan. 

Holandski vatrogasci su tokom novogodišnje proslave primili 4.286 prijava o požarima izazvanim pirotehničkim sredstvima, a nedaleko od čuvenog parka Vondelpark u Amsterdamu, u poslavi koju je policija opisala kao nezapamćeno nasilje, u požaru je gotovo do temelja izgorela i monumentalna crkva Vondel iz 19 veka.  

Ljubav Holanđana prema vatrometima seže još do 17. veka, ali je pirotehnika masovnu popularnost stekla tek posle Drugog svetskog rata. Protivnici zabrane tvrdili su da je pirotehnika na dočeku nove godine, u Holandiji i u celoj Evropi, postala omiljena tradicija koju vlada ne treba da ograničava.

Prodavci pirotehnike, čija je prodaju već ranije zabranilo nekoliko holandskih opština, pripisali su novogodišnji haos uvozu opasnih i ilegalnih eksplozivnih sredstava. Doktori, međutim, tvrde da su takva sredstva izazvala malo više od polovine nesreća, ali da ozbiljnu opasnost predstavljaju i legalni vatrometi i petarde.

Rasprave o zabrani korišćenja vatrometa tokom novogodišnje proslave rasplamsale su se u nekoliko evropskih zemalja, piše Gardijan.

U Nemačkoj, koja na izmaku godine redovno beleži smrtne slučajeve zbog pirotehnike, apeli za zabranu su dobili podršku lekara, ekoloških organizacija i policijskih sindikata. Neke ekološke grupe su otišle i korak dalje i zatražile i zabranu dozvoljenih, organizovanih vatrometa na priredbama.

U Finskoj je građanska inicijativa koja je pokrenuta na novogodišnje veče, za peticiju o zabrani prikupila 50.000 potpisa što obavezuje parlament da u roku od nekoliko dana raspravlja o tom pitanju, javili su lokalni mediji, piše Gardijan.  

Jedna anketa je ustanovila da 70 odsto Finaca podržava ograničavanje upotrebe pirotehničkih sredstava, dok je 25 odsto za njihovu trenutnu zabranu.

Nekoliko evropskih glavnih gradova, poput Atine i Nikozije je, uprkos odsustvu nacionalne zabrane pirotehnike, pokušalo da nađe alternativu u svetlosnim  instalacijama i efektima sa dronovima. 

U Briselu su postojeće zabrane korišćenja pirotehnike delimično ublažene u vreme dočeka nove godine, i u toj noći su radnici gradskih hitnih službi i gradskog prevoza bili zasipani petardama, piše Gardijan.

I dok zabrana pirotehnike na nivou cele EU još nije na vidiku, zvaničnici su shvatili da problem postoji. 

Evropska komisija je u svojoj direktivi o pirotehničkim sredstvima identifikovala bezbednosne i ekološke probleme vezane uz takva sredstva i ukazala na laku dostupnost opasne pirotenike i mogućnost zaobilaženja pravila putem onlajn prodaje. 

Ipak, političari ne mogu da se dogovore kako da kompenzuju proizvođače i trgovce. Zato je i u Holandiji zabrana postepena i uslovna, jer se traži rešenje za nadoknadu štete industriji koja je prošle godine zaradila 129 miliona evra, piše Gardijan.