Vajmer: Postoji li uopšte više budućnost vodećih medija?

Nemački državni sekretar za medije Volfram Vajmer je u autorskom prilogu o budućnosti medija u Nemačkoj kritikovao informativni monopol velikih tehnoloških kompanija, ocenivši da on podstiče polarizaciju društva, narušava tržišnu utakmicu i otvara prostor za dezinformacije. Prenosimo autorski tekst Vajmera za berlinski portal table.media u celini.   

Postoji li uopšte više budućnost vodećih medija?

Mnogo toga što je pripadalo standardnom inventaru našeg javnog medijskog prostora ubrzano erodira – uključujući i monopol na interpretaciju koji su imali tradicionalni vodeći mediji.

Dok je pre svega nekoliko decenija šačica analognih publikacija i pregledan broj TV kanala polagao pravo na relevantnost, diktirao teme i putem svog dometa vršio moć nad kreiranjem javnog mnjenja, današnji medijski pejzaž deluje sve fragmentisanije. Mnoge stare "tvrđave tumačenja" se ruše.

Bezbroj novih igrača osvojilo je, pre svega, digitalne pozornice. Bilo da je reč o botovima ili samoproglašenim influenserima koji šire svoje poruke na društvenim mrežama: strukturna promena javnog diskursa klizi u nikada ranije viđenu nepreglednost, čineći pojam "vodećeg medija" gotovo anahronizmom.

Iako ubrzanje sveprisutnih informacionih tokova budi čežnju za orijentacijom, s druge strane se proces formiranja mišljenja odavno fundamentalno promenio, ako ne i nazadovao. Umesto za informacijama i njihovom kontekstualizacijom, sve više korisnika traga za čistom afirmacijom sopstvenih stavova. Umesto sveobuhvatnog izveštavanja i analize, oni radije biraju konvencionalne mehuriće mišljenja.

Takvoj promeni profila potreba izlazi u susret način delovanja mnogih novih ponuđača. Sa problematičnim rezultatima. Jer prelaz sa uravnoteženog pregleda na podilaženje partikularnim interesima stvara diskurzivni efekat staklene bašte: demagoški usijanu klimu koja pogoduje polarizaciji.

Prekretnica ovog razvoja datira iz godina korone. Nelagoda zbog politike suzbijanja pandemije i osećaj "jednoumlja" u starim vodećim medijima učinili su poziv za stvaranjem alternativne javnosti veoma glasnim. Istovremeno se ocrtala kobna dijalektika: upravo je gubitak kredibiliteta tradicionalnih medija doveo do toga da sve više ljudi poklanja poverenje neozbiljnim izvorima i apsurdnim narativima.

Ironija je u tome što opadajuća moć tumačenja vodećih medija u korist hiper-pluralističke višeglasnosti zapravo odgovara liberalnom konceptu slobodnog formiranja mišljenja. Upravo različitost informacija i procena spada u nezaobilazne preduslove demokratske javnosti. Zbog toga se u prošlosti iznova ukazivalo na to da diskurs ne smeju određivati samo klasični "čuvari kapija" (Gatekeeper) – nekadašnji vodeći mediji – već da se prostor mora dati i manjim, nezavisnim glasovima.

Mogli bismo, dakle, da slavimo tu novu raznolikost – da je ne potkopavaju dve nuspojave: s jedne strane dezinformacije, manipulacije i deep fake sadržaji, a s druge masovni trendovi polarizacije.

Ako se pogleda pažljivije, u pitanju su pre svega tehnološki giganti koji putem algoritama usmeravaju protok informacija u "sobe odjeka" (zatvoreni sistem koji potkrepljuje nečije postojeće mišljenje) i stvaraju precizno odmeren saobraćaj koji korisniku servira samo probrani sadržaj, gurajući ga u polarizaciju. Dok mu se prividno nudi beskrajna raznolikost kroz uvek nove poveznice, drugačiji urednički sadržaji se više uopšte ne pojavljuju.

U tom smislu, monopolizacija velikih platformi potpomognuta veštačkom inteligencijom ne znači samo narušavanje konkurencije; ona zahteva i znatno veću medijsku pismenost kako bi se mogao proceniti kredibilitet aktera na tržištu. Još je teže prepoznati skrivene implikacije sadržaja koji filtrira AI. Koji politički cilj stoji iza toga? Sa kakvim namerama se vrši uticaj?

To su pitanja koja se pre svega tiču mlađih generacija. Oni jedva da koriste kanale javnih servisa i više ne doživljavaju stare vodeće medije kao autoritete. Način na koji će se oni u budućnosti informisati, koje će formate i influensere pratiti, imaće dalekosežne posledice po politički pejzaž Nemačke.

Još uvek imamo jedan od najbogatijih i najslobodnijih medijskih prostora na svetu. Još uvek imamo zahtevno kvalitetno novinarstvo i istinsku raznolikost. Da bismo ih očuvali, iskristalisaće se nova kategorija: mediji poverenja umesto vodećih medija. Dakle, formati kod kojih se može verovati u temeljno istraživanje i sadržaj oslobođen ideologije; sa autorima koji su van sumnje da u svet puštaju lažne činjenice ili manipulisane fotografije.

To zahteva promenjen, daleko pametniji odnos prema konzumaciji medija. Da bismo bili imuni na manipulaciju i dezinformacije, moraćemo da budemo kritičniji i da izgradimo "kantovsku moć rasuđivanja" kojom ćemo procenjivati izvore i klasifikovati sadržaje. Naposletku, radi se o načinu na koji komuniciramo u pretpolitičkom prostoru, kako argumentujemo i kako postižemo konsenzus.

Budućnost naše kulture debatiranja stoga će se suštinski odlučivati na vidljivosti i širokoj upotrebi medija poverenja. Sve dok proverljive činjenice i pouzdane informacije budu određivale diskurs, imaćemo višeglasnu demokratsku kulturu, fer nadmetanje ideja i koncepata. I živu demokratiju.

Autor je Državni ministar dr Volfram Vajmer, poverenik za kulturu i medije u kabinetu nemačkog kancelara Fridriha Merca.