U 2025. puno manje pokušaja ilegalnog ulaska u EU, Fronteks savetuje oprez

Broj pokušaja ilegalnog prelaska spoljnih granica Evropske unije je tokom 2025. godine bio 26 odsto manji nego u godini koja je prethodila, pokazuju preliminarni zbirni podaci Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex).
 
Sa registrovanih 178.000 pokušaja broj sprečenih prelazaka granice je bio više nego duplo manji nego u 2023. godini, i na najnižem nivou od 2021. godine, saopštio je danas Fronteks.

Fronteks je u  godišnjem izveštaju ipak upozorio da situacija na evropskim granicama i dalje neizvesna, i da zbog konflikata, nestabilnosti, i krijumčarskih mreža migracioni pritisak može vrlo brzo da se premesti sa jedne, na drugu migrantski rutu.  

Dodaje se da se EU već suočava i sa pokušajima neprojasteljskih aktera da migracije iskoriste kao faktor destabilizacije.

I prošle godine najaktivnija migrantska ruta bila je centralnomediteranska, a broj otkrivenih pokušaja migranata da sa obala Libije dođu do sredozemnih članica EU ostao je približno isti kao i 2024. godine. 

Na toj ruti je tokom 2025. godine otkriveno ukupno 66.328 ilegalnih migranata, pri čemu je većina bila iz Bangladeša, Egipta i Eritreje. 

Na zapadnobalkanskoj ruti je zabeležen pad broja pokušaja prelaska granice spoljne granice EU od 42 odsto u odnosu na 2024. godinu. Predupređeno je 12.528 takvih pokušaja, a većina ilegalnih migranata bila je iz Turske, Avganistana i Sirije.

U godišnjem izveštaju se navodi da su razlog za takvo smanjivanje broja pojačane bezbednosne mere i tesna saradnja zemalja duž balkanske rute sa Fronteksom. U to, kako se navodi, spada i nova združena operacija Fronteksa u Bosni i Hercegovini, koja je pokrenuta u novembru prošle godine.  

Fronteks navodi da je najveći pad broja pokušaja ulaska u EU, od 63 odsto, zabeležen na zapandoafričkoj ruti, kojom migranti sa obala zapadne Afrike pokušavaju da doplove do španskih kanarskih ostrva. Na toj ruti je sprečeno 17.280 ilegalnih prelazaka i uglavnom se i radilo o državljanima zapadnoafričkih država Malija, Senegala i Gvineje.  

Na istočnomediteranskoj ruti je broj pokušaja ulaska u EU bio manji za 27 odsto i na njoj je zaustavljeno 51.399 migranata. Kopnenom i pomorskom istočnomediteranskom rutom migranti, uglavnom iz Sirije, stižu u Grčku, na Kipar i u Bugarsku.

I na istočnim kopnenim granicama EU je oslabio pritisak ilegalnih migracija i broj pokušaja ilegalnog prelaska granice je bio 37 odsto manji nego 2024. godine. U takvom pokušaju je sprečeno 10.846 ljudi, uglavnom državljana Ukrajine i Somlije.  

Jedina ruta na kojoj je registrovan porast broja ilegalnih migranata, i to od 14 odsto, je zapadnomediteranska ruta, i to prvenstveno zbog većeg broja isplovljavanja čamaca sa izbeglicama sa obala Alžira. 

Za migrante je, zbog krijumčarskih bandi koje ljude transportuju nesigurnim i pretrpanim čamcima, i dalje najopasniji i najsmrtonosniji ostao pokušaj prelaska Meditarana. 

Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, u vodama Sredozemlja se prošle godine udavilo najmanje 1.878 ljudi. Broj je ipak manji nego 2024. godine, kada je poginulo2.573 ljudi, a Frionteks navodi da redovnim patroliranjem brodovima i avionima nastoji da pomogne nacionalnim vlastima da otkriju čamce i unaprede potencijale za potragu i spasavanje.   

Prema podacima Fronteksa, za 3 odsto je opao i broj pokušaja migranata da se prelaskom Lamanša iz Francuske dokopaju britanske obale, u čemu je sprečen 65.861 migrant.