Medijapar: Tramp ubrzava ekonomsko odvajanje Evrope od SAD

Potvrđujući svoje pretnje u vezi sa Grenlandom, američki predsednik Donald Tramp (Trump) potresa jedan od stubova koji su osiguravali američku ekonomsku i finansijsku dominaciju, a to je da se SAD više ne smatraju bezbednim, ocenio je danas francuski portal Medijapar (Mediapart).

"Tržište je ono što je možda jedina sila koja može da natera Donalda Trampa da promeni svoj stav i da obuzda opijenost koju ima prema moći. Za razliku od prošle godine u aprilu kada je američki predsednik pokrenuo svoj globalni trgovinski rat, tržišta na početku ove godine deluju ravnodušno prema rastućoj nestabilnosti sveta", prenosi Medijapar.

Međutim, geopolitičke i finansijske tenzije su dostigle neviđene nivoe.

Tramp je za manje od tri nedelje udario po raznim frontovima, usvajajući gotovo isto toliko agresivnih mera kao tokom cele svoje prve godine na vlasti, navodi francuski portal ukazujući na otmicu i hapšenje Nikolasa Madura (Nicolas), zaplenu proizvodnje nafte u Venecueli, pokretanje sudskog postupka protiv predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela (Jerome Powell) i predlog aneksije danske autonomne pokrajine Grenland.

Sva tržišta su zaronila u crveno, ali u SAD još više nego drugde. Na Volstritu, glavni berzanski indeksi su izbrisali sve dobitke zabeležene od početka godine. Dau Džons (Dow Jones) je pao za 1,8 odsto, S&P 500 za 2,1 odsto, a Nasdak (Nasdaq) za 2,4 odsto.

Udarci su bili mnogo jači za visokotehnološke i digitalne kompanije. Globalni gigant u proizvodnji čipova, Nvidia pao je za 4,3 odsto, Epl (Apple) za 3,46 odsto, a proizvođač računara Del (Dell) je izgubio više od 7 odsto.

Pravo upozorenje stiglo je negde drugde, sa američkim državnim obveznicama. Kamata na 30-godišnje američke državne obveznice porasla je iznad 4,95 odsto, a kamata na 10-godišnje državne obveznice je iznad 4,3 odsto.

Za razliku od kratkoročnih kamatnih stopa koje određuju Federalne rezerve ove kamate na obveznice ukazuju na opipljiv nivo nepoverenja. Američke kamatne stope su sada među najvišim u zapadnim zemljama.

U međuvremenu, dolar je nastavio da gubi vrednost u odnosu na druge valute – sada vredi 1,17 evra – dok je zlato nastavilo svoj meteorski rast. Jedna unca je sada 4.864 dolara, a pre samo godinu dana bila je 2.770 dolara.

Najava Trampa u njegovom dugo očekivanom govoru u Davosu u sredu da SAD neće pribegavati sili, već da žele odmah da započnu pregovore o zauzimanju Grenlanda, jedva da je preokrenula trend. Na otvaranju Volstrita, S&P 500 je porastao za 0,3 odsto, Nasdak za 0,2 odsto, a zlato je nastavilo da raste.

Trampova administracija odbija da ti vidi kao signal, a još manje kao upozorenje finansijskog sveta. U Davosu, američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) odbacio je sve kritike i dovođenje u pitanje politikz Donalda Trampa i njegove teritorijalne pretenzije prema Grenlandu.

Za Besenta, pad američkih državnih obveznica ni na koji način nije povezan sa odlukama Bele kuće, već sa masovnom rasprodajom koja se dogodila na japanskom tržištu.

Posmatrači i analitičari imaju drugačije tumačenje.

"Mislim da ćemo, kada se osvrnemo na ovaj trenutak, smatrati ga prekretnicom", rekao je Adam Pozen, predsednik Instituta Piterson (Peterson), za list Volstrit džornal (The Wall Street Journal), prenosi Medijapar.

Dugo smatrana neospornom, monetarna, finansijska i ekonomska dominacija SAD više se ne uzima zdravo za gotovo. Kina, posebno kroz BRIKS, već nekoliko godina osporava nadmoć dolara. Međutim, niko nije očekivao da će američki predsednik zadati najteže i najopasnije udarce američkoj finansijskoj i ekonomskoj dominaciji.

Prava kriza poverenja je počela povratkom Trampa na vlast. Njegovi trgovinski ratovi sa bivšim saveznicima, njegove jednostrane odluke o iznudi i prisvajanju, i njegovo preispitivanje prošlih saveza, počevši od NATO-a, stvorili su osećaj nelagode.

SAD nisu tako bezbedne kao što su nekada bile. Spori pad američkih obveznica tokom prošle godine, koje su se ranije smatrale najbezbednijom imovinom na svetu, kao i pad dolarskih rezervi u centralnim bankama, ilustruju to rastuće nepoverenje.

Rastuće tenzije sa Evropskom unijom (EU) mogle bi dodatno da ubrzaju taj trend nepoverenja. Neimenovani analitičar smatra da postoji rizik da će Evropljani koristiti svoju imovinu u SAD kao sredstvo odmazde.

"U kontekstu gde se geoekonomska stabilnost zapadnog saveza ozbiljno testira, nije jasno zašto bi Evropljani bili toliko spremni da investiraju u SAD", dodao je analitičar.

Pošto je američkoj vladi potrebniji novac nego ikada za finansiranje deficita i investicija, pretnja povlačenjem evropske štednje bila bi katastrofalna za Trampovu administraciju.

Ministar finansija SAD je odbacio taj scenario. "Nema zabrinutosti. Svedoci smo rekordnih nivoa stranih investicija", rekao je Besent.

Posmatrači su daleko manje optimistični. Iako svi isključuju brzu rasprodaju evropske imovine, oni zamišljaju manje-više brzo razdvajanje, jer je dominacija SAD postala pretnja svim saveznicima.

"Nalazimo se usred raskida, a ne tranzicije", rekao je kanadski premijer Mark Karni (Carney), nekada guverner Banke Engleske, koji je dobio ovacije na kraju svog govora u utorak u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu.

Za SAD, taj raskid rizikuje da bude barem podjednako razoran kao i za saveznike.

Decenijama, u zamenu za ekonomsku i finansijsku stabilnost, ti saveznici su pristajali da doprinose svojom ušteđevinom, da investiraju u SAD, finansiraju američke deficite i podržavaju dolar. Nijedna zemlja nikada nije uživala takve privilegije.

Iako je status SAD opao sa pojavom multipolarnog sveta, ta država je i dalje ostala važna, ali je od prošle godine, Tramp tu važnost počeo da srozava, dodao je francuski portal.