Prva kineska ofšor platforma za višekratne rakete na tečno gorivo spremna za upotrebu

Foto: Xinhua

Kina se priprema da pusti u upotrebu svoju prvu priobalnu platformu namenjenu lansiranju i povratku višekratnih raketa na tečno gorivo, što predstavlja strateški potez usmeren ka značajnom smanjenju troškova pristupa svemiru i unapređenju komercijalnih svemirskih kapaciteta zemlje.

Kako prenosi Sinhua, nova probna platforma nalazi se u Orijentalnoj svemirskoj luci u Hajangu, u istočnoj kineskoj provinciji Šandong, jedinoj komercijalnoj pomorskoj lansirnoj bazi u zemlji i trenutno je u završnoj fazi izgradnje.

Prema video-izveštaju Kineske medijske grupe (CMG) objavljenom  juče, planirano je da platforma bude spremna za probni rad oko 5. februara, uoči prvog pokušaja pomorskog lansiranja i povratka komercijalne rakete na tečno gorivo u Kini , koji se očekuje tokom proslave Kineske nove godine.

Ovaj potez u skladu je sa kineskom strategijom daljeg razvoja svemirske industrije i ima za cilj rešavanje ključnog izazova komercijalnih svemirskih letova - obezbeđivanje pristupa orbiti po nižoj ceni i uz veću učestalost, zahvaljujući ponovnoj upotrebi raketa, navodi se u izveštaju.

Na veštačkom ostrvu udaljenom oko tri kilometra od obale Šandonga, radovi napreduju velikom brzinom. Više od 150 radnika može se videti kako zavaruju konstrukcije, podižu opremu i usklađuju rad mašina pod zimskim nebom.

Centralni deo ovog probnog kompleksa je lansirni stalak opremljen hidrauličnim sistemom za uspravljanje raketa. Četiri velika hidraulična cilindra, ugrađena u duboku jamu, podizaće rakete teške stotine tona iz horizontalnog u vertikalni položaj.

U blizini se nalazi i kanal za odvođenje plamena dubok 17 metara, namenjen usmeravanju mlazova izduvnih gasova koji pri paljenju dostižu temperature veće od 3.000 stepeni Celzijusa. Okolni sistem za vodeno hlađenje smanjivaće temperaturu, prigušivati akustičnu energiju i štititi lansirnu infrastrukturu.

Orijentalna svemirska luka Hajang do sada je uspešno realizovala 22 pomorska lansiranja, kojima je u orbitu poslato 137 satelita.

Međutim, sve te misije koristile su rakete na čvrsto gorivo, koje su cenjene zbog pokretljivosti i fleksibilnosti, ali su ograničene manjom nosivošću i nemogućnošću ponovne upotrebe.

Nova platforma namenjena je raketama na tečno gorivo, koje nude veću nosivost i, što je ključno, mogućnost ponovne upotrebe - osnovni  ekonomski pokretač za masovno raspoređivanje satelitskih konstelacija i centralni pravac razvoja kineske komercijalne lansirne industrije, navodi se u izveštaju.

Platforma je deo sveobuhvatno planirane zone koja obuhvata prateće objekte, poput skladišta za tečni kiseonik, tečni azot, kerozin i metan, namenjene punjenju gorivom, pritiskivanju sistema i ispiranju cevovoda za operacije sa raketama nove generacije na tečno gorivo.

Ona predstavlja ključnu tačku u rastućem vazduhoplovno-svemirskom ekosistemu provincije Šandong, koji sada obuhvata lansirne usluge, proizvodnju raketa i satelitske primene u gradovima kao što su Jantai, Đinan i Ćingdao.

Kina je u novembru 2025. godine predstavila trogodišnji akcioni plan (2025–2027) za podsticanje visokokvalitetnog i bezbednog razvoja komercijalnog svemirskog sektora, sa ciljem njegove integracije u nacionalnu svemirsku strategiju i stvaranja novih visokokvalitetnih proizvodnih kapaciteta u ovoj oblasti.

Kineski komercijalni svemirski sektor zabeležio je brz rast tokom 2025. godine, sa ukupno 50 lansiranja, saopštila je u utorak Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA).

Ta lansiranja činila su 54 odsto ukupnog broja kineskih svemirskih misija u 2025. godini, pri čemu je 25 realizovano pomoću komercijalnih lansirnih raketa.

Kina je prošle godine postavila u orbitu ukupno 311   komercijalnih satelita  , što predstavlja 84 odsto svih kineskih satelita lansiranih u orbitu 2025. godine, saopštila je Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA).