Zemlje Zapadnog Balkana zbog niske medijske pismenosti najranjivije na dezinformacije
Vesti
| 23.01.2026
|
access_time
15:10
Na osnovu kvaliteta obrazovanja, slobode medija, poverenja ljudi i upotrebe digitalnih alata za političko angažovanje, Institut je zemlje grupisao u pet klastera.
Od 41 rangirane zemlje, Srbija se našla na 32. mestu, u pretposlednjoj grupi, u kojoj su i Turska, Moldavija, Bugarska, Ukrajina, Grčka, Kipar i Rumunija.
Na dnu liste su Kosovo, Severna Makedonija, Albanija, Gruzija i Bosna i Hercegovina.
"Zemlje koje pokazuju najveću ranjivost na dezinformacije su Kosovo, Severna Makedonija i Albanija, gde sistemski deficiti u obrazovanju i slobodi medija i dalje ometaju otpornost društva", saopštio je Institut.
Crna Gora je jedina zemlja regiona koja se našla u trećoj grupi, zajedno sa Hrvatskom, Slovačkom, Mađarskom i Maltom.
Zemlje iz poslednje grupe su takođe najviše izložene nadmetanju velikih sila, pri čemu Rusija i Kina pokušavaju da povećaju uticaj u regionu u susedstvu EU.
Te države su ranjivije na dezinformacije jer nisu članice Evropske unije, što bi "dalo još jedan institucionalni okvir stabilnosti kako bi se sprečili negativni efekti dezinformacija", navodi se u izveštaju.
Zemlje jugoistočne Evrope su zbog svoje geografske blizine ratu u Ukrajini najviše izložene uticaju ruskih dezinformacija.
Sa druge strane, zemlje severne i zapadne Evrope održavaju otpornost na dezinformacije zahvaljujući visokokvalitetnim obrazovnim sistemima, snažnoj slobodi medija i duboko ukorenjenom međuljudskom poverenju.
Na vrhu liste su Danska, Finska, Irska i Holandija, sa skorom 71, a u prvoj grupi su i Norveška, Estonija, Švedska i Švajcarska.
"Rezultati ističu zabrinjavajuću podelu između Istoka i Zapada koja ostaje ključna karakteristika nivoa ranjivosti na dezinformacije u Evropi. U grupama sa najboljim rezultatima dominiraju gotovo isključivo zemlje severozapadne Evrope. Nasuprot tome, na dnu liste su uglavnom zemlje jugoistočne Evrope, posebno na Zapadnom Balkanu", saopštio je Institut u sredu.
Indeks medijske pismenosti, koji Institut za otvoreno društvo objavljuje od 2017. godine, procenjuje sposobnost evropskih zemalja da se odupru lažnim vestima i dezinformacijama.
