Severnomorske zemlje dogovorile ubrzani razvoj vetroelektrana i prateće infrastrukture

Evropske zemlje sa izlazom na Severno more postigle su danas u Hamburgu sa industrijom iz oblasti energije vetra i mrežnim distributerima investicioni sporazum o ubrzanom razvoju kapaciteta za dobijanje struje iz ofšor vetroelektrana, preneli su mediji. 

Na Severnomorskom samitu u Hamburgu, učesnici su dogovorili umrežavanje severnomorskih zemalja sa ofšor elektranama, čija bi ukupna snaga koja će biti raspoloživa prekogranično trebalo da iznosi i do 100 gigavata, prenela je agencija dpa. 

U Evropi će do 2030 u nove kapacitete za dobijanje struje od energije vetra biti uloženo 9,5 milijardi evra i otvorena 91.000 radnih mesta, piše agencija. 

Sporazumom se istovremeno industriji vetra i distributivnim mrežama pruža sigurnost planiranja i investicija garancijom da će tenderi za ofšor vetroelektrane biti raspisivani i posle 2030. godine. Sektor vetro-energije se, sa svoje strane, obavezao da će specifični troškovi proizvodnjr električne energije do (LCOE) do 2040. godine biti smanjeni za 30 odsto.

Trenutno su na Severnom moru instalirane vetroturbine ukupne snage oko 35 gigavata. Od toga je oko 15 GW u vodama Velike Britanije, 7,3 GW u poseduje Nemačka i 4,5 GW Holandija. Severnomorske zemlje planiraju da do 2050. godine ukupna snaga bude 300 GW, piše mediji.  

"Doslednim razvojem i inteligentnim umrežavanjem ofšor energije stvorićemo jeftinu, čistu i bezbednu energiju, smanjićemo stratešku zavisnost i povećati otpornost cele Evrope", rekla je Nemačka ministarka energetike Katarina Rajhhe.

Ona je na početku samita rekla da evropske zemlje u novije vreme sve više svedoče napadima na ključnu infrastrukturu, na elektromreže, gasovode i naftovode i na važne optičke kablove koji su vitalni za suverenitet Evrope, i da zato samitu prvi put prisustvuju i visoki zvančnici NATO.

Nemačka je ove godine prvi put ugostila Severnomorski Samit, treći po redu. Prvi je održan u danskom Esbjergu 2022. godine kao odogovor na ruski napad na Ukrajinu. Na njemu su učestvovali šefovi država ili vlada samo četiri zemlje. 

Glavna tema sastanka je bila kako što pre okončati zavisnost od ruskih fosilnih goriva, saopštila je ranije nemačka vlada.

Drugi po redu samit je održan u Ostendeu u Belgiji, i na njemu se okupilo osam šefova država ili vlada. 

Na samit u Hamburgu okupilo se pet lidera - uz nemačkog kancelara Fridriha Merca došli su i premijerka Mete Frederiksen, i premijeri Belgije Bart de Vever, Holandije Dik Šof, Norveške Jonas Gar Stjore i Luksemburga Lik Friden, koji je pozvan iako njegova zemlja nema izlaz na more.

Malu senku, pišu mediji, na samit je bacilo odsustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je to opravdao drugim obavezama i britanskog premijera Kira Starmera. Te dve zemlje su predstavljali članovi vlade, kao i Irsku i Island. Pozvani su i zvaničnici Evropske komisije i predstavnici više od 100 preduzeća.   

Pored dogovora sa industrijom i distributerima struje, i konkretnih međudržavnih dogovora o saradnji, jednodnevni skup treba da bude završen usvajanjem zajedničke deklaracije.