Kriza oko Grenlanda: Trampove pretnje izazvale napetosti između SAD, Danske i NATO saveznika
Kriza je dodatno eskalirala krajem 2025. i početkom 2026. godine, kada je Tramp odbio da isključi upotrebu vojne sile u cilju aneksije Grenlanda, uz pretnje uvođenjem visokih carina državama Evropske unije koje se tome protive.
Grenland je autonomna teritorija u okviru Danske, sa sopstvenom vladom i parlamentom, dok su pitanja spoljne politike i odbrane u nadležnosti Kopenhagena.
Iako većina političkih aktera na Grenlandu zagovara nezavisnost, ne postoji podrška da se teritorija odvoji od Danske niti da postane deo SAD.
Američki pritisci i pretnje
Predsednik Tramp je još tokom svog prvog mandata pominjao mogućnost kupovine Grenlanda, što su Danska i vlasti u Nuuku, glavnog grada Grenlanda, tada odbacile.
Nakon ponovnog izbora 2024. godine, Tramp je obnovio tu ideju, tvrdeći da je "kontrola Grenlanda apsolutna nužnost" za američku i globalnu bezbednost, uz obrazloženje da SAD ne smeju dozvoliti jačanje ruskog i kineskog uticaja na Arktiku.
Tokom 2025. i početkom 2026. godine usledile su brojne izjave američkih zvaničnika koje su u Danskoj i EU protumačene kao direktne pretnje.
Tramp je više puta govorio da SAD imaju "pravo" da preuzmu Grenland, dovodeći u pitanje međunarodno pravo i istorijski suverenitet Danske nad tom teritorijom, uz poruke da će Vašington "učiniti ono što mora" ukoliko ne dođe do dogovora.
Administracija u Vašingtonu istovremeno je zapretila carinama do 25 odsto na robu iz niza evropskih zemalja koje su podržale Dansku, što je izazvalo bojazan od novog trgovinskog rata između SAD i EU.
Odgovor Danske, Grenlanda i saveznika Vlada Danske i vlasti Grenlanda kategorično su odbacile svaku mogućnost američkog preuzimanja teritorije.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen poručio je da "Grenland nije na prodaju" i da narod Grenlanda ne želi da postane deo SAD, dok je danska premijerka Mete Frederiksen istakla da bi svaki napad na Grenland predstavljao napad na Dansku i NATO.
Danska je najavila da bi u slučaju napada aktivirala član 5 Severnoatlantskog ugovora i započela odbranu teritorije. Paralelno s tim, Kopenhagen je značajno pojačao vojno prisustvo na Grenlandu i u Arktiku, uz raspoređivanje dodatnih jedinica i modernizaciju odbrambenih kapaciteta.
U odgovoru na rastuće tenzije, više NATO članica, uključujući Francusku, Nemačku, Norvešku, Švedsku i Veliku Britaniju, učestvovalo je u zajedničkim vojnim aktivnostima i raspoređivanju snaga na Grenlandu u okviru operacije "Arctic Endurance", uz poruku podrške teritorijalnom integritetu Kraljevine Danske.
Protesti i političke posledice Američke pretnje izazvale su masovne proteste na Grenlandu i u Danskoj, pod sloganima "Grenland nije na prodaju" i "Dalje ruke od Grenlanda". Demonstracije su održane i u više evropskih gradova, dok su istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazala da velika većina Amerikanaca ne podržava vojnu intervenciju na Grenlandu.
Unutar SAD, Trampove izjave naišle su na oštre kritike i u Republikanskoj i u Demokratskoj stranci, uz upozorenja da bi eskalacija sukoba sa saveznicima mogla ozbiljno narušiti položaj SAD u NATO i globalni kredibilitet Vašingtona.
Povlačenje pretnji i otvorena pitanja
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 21. januara 2026. godine, Tramp je saopštio da neće koristiti vojnu silu protiv Grenlanda i povukao pretnje uvođenjem carina evropskim zemljama, navodeći da je postignut "okvir budućeg dogovora" sa NATO u vezi sa bezbednosnom saradnjom i razvojem mineralnih resursa.
Danske i grenlandske vlasti demantovale su da postoji bilo kakav sporazum koji bi dovodio u pitanje suverenitet Grenlanda, ističući da su u pitanju postojeći bezbednosni aranžmani i saradnja u okviru važećih međunarodnih ugovora.
Iako je neposredna opasnost od eskalacije smanjena, diplomatski izvori ocenjuju da je kriza ostavila duboke posledice po odnose SAD i Evrope, kao i da je pitanje Grenlanda postalo simbol šireg spora oko bezbednosti Arktika, međunarodnog prava i odnosa unutar NATO saveza.
