Predlozi šefa EPP Vebera za reformu EU naišli na podršku, ali i skepticizam

Ideje šefa Evropske narodne partije (EPP) Martina Vebera za obimnu reformu Evropske unije, uključujući ukidanje principa konsenzusa u važnim pitanjima i uvođenje funkcije predsednika EU naišle su na podeljena mišljenja političara i stručnjaka.

Nemački kancelar Fridrih Merc, Veberov partijski kolega i lider konzervativne demohrišćanske CDU Merc izrazio je skepticizam u pogledu mogućnosti sprovođenja reformi koje je Veber predložio. 

"Postići izmene ugovora u ovoj Uniji 27 zemalja je prilično težak zadatak", rekao je Merc na početku samita EPP, koji je iza zatvorenih vrata održan 31. januara i 1. februara u Zagrebu.

Potpredsednik CDU Veber je uoči sastanka rekao da će predložiti spajanje dve najviše funkcije u EU, dužnosti predsednika Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta. Rekao je i da je u novom globalnom poretku potrebna zajednička evropska vojska, javili su nemački mediji. 

Zauzeo se i za to da se, pomoću posebne klauzule o suverenitetu, zemljama "koje su spremne da sarađuju" omogući da zaobiđu princip konsenzusa u donošenju odluka EU o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, koji članicama praktično daje pravo veta.

"U tom slučaju Viktor Orban u Mađarskoj i Robert Fico u Slovačkoj više neće moći da nas drže kao taoce. Štaviše, moraće da objasne zašto su odjednom ostali usamljeni", rekao je Veber, a prenosi portal Tagesšau nemačke javne televizije ARD.  

Tagesšau, međutim, dodaje da je upravo Nemačka 2025. godine zahvaljujući sistemu jednoglasnog usvajanja odluka, na veliko nezadovoljstvo Francuske i Španije blokiranja odluku o uvođenju sankcija Izraelu.

Kancelar i Veberov partijski šef Fridrih Merc je, piše agencija dpa, podržao je Veberovu inicijativu o donošenju odluka u EU, ali samo utoliko što se izjasnio protiv jednoglasnog usvajanja odluka.

"Na zajedničkom tržištu (EU) smo praktično već napustili sistem konsenzusa. Tako svugde važi princip kvalifikovane većine", rekao je Merc. Dodao je da veruje da postepeno treba postići da se takvom većinom odlučuje i u spoljnoj i bezbednosnoj politici, i da "nikako ne sme onaj koji kaska za svima da određuje tempo".

Italijansko-francuski liberalni evroposlanik Sandro Goci ocenio je da u Veberovom predlogu predsednika Unije nedostaje jedna ključna stvar - demokratija, piše Tagesšau. 

Takvog predsednika Evropske unije ne treba da biraju šefovi država i vlada, već on svoj legitimitet treba da stekne na izborima, rekao je Goci. Goci je 2016. godine kao državni sekretar u italijanskoj vladi sastavio predlog o transnacionalnim listama kandidata za EP, koji je kasnije preuzeo francuski predsednik Emanuel Makron.

Stručnjak za evropsko pravo Alberto Alemano ocenio je, slično nekim svojim kolegama pravnicima, da za Gocijev predlog transnacionalnih lista i izbora pobedničkog  "špicenkandidata" za predsednika EU ne bi morali da se menjaju ni Osnivački ugovori EU.

Alemano, koji je profesor na evropskoj poslovnoj školi HEC u Parizu, ocenio je da bi spajanje funkcija predsednika Evropske komisije i Evropskog Saveta imalo brojne prednosti. Pre svega bi pojednostavilo donošenje odluka, Evropa bi postala "vidljivija" i stvorilo bi veću sigurnost, piše Tagesšau. 

Alemano je dodao da je svaki takav pokušaj do sada propao zbog protivljenja upravo Saveta EU, "pošto bi šefovi država i vlada izgubili deo moći", ali da je najkasnije sa Grenlandom postalo jasno da nešto mora da se promeni.

Predsednik poslaničke grupe nemačke socijaldemokratske SPD u EP i stručnjak za evropsko pravo Rene Repasi blagonaklono se izrazio prema Veberovim predlozima, ali je podsetio i da je upravo konzervativna EPP bila ta koja je proteklih godina sprečavala bilo kakve reforme EU.

Repasi je postavio i pitanje da li bi, u slučaju spajanja funkcija, neka od dve institucije, Komisija ili Savet, dobila nadmoć da li bi se transnacionalni predsednik EU orijentisao prema nadnacionalnoj Evropskoj komisiji, ili prema šefovima država i vlada članica koje okuplja Evropski savet. 

Konzervativna, demohrišćanska panevropska porodica partija EPP najjača je u Evropskom parlamentu sa 188 od ukupno 720 poslaničkih mesta.