Na ultra-prerađenu hranu treba gledati kao na cigarete

Ultra-prerađena hrana ima više zajedničkog sa cigaretama nego sa voćem ili povrćem i zahteva strožu regulaciju, upozorava se u novom izveštaju istraživača tri američka univerziteta.

Navodi se da je ultra-prerađena hrana, uključujući bezalkoholna pića i upakovane grickalice poput čipsa ili keksa, napravljena, kao i cigarete, da podstakne zavisnost i potrošnju. 

Dodaje se da su ti industrijski proizvedeni produkti dostupni širom sveta i da se u njihovoj proizvodnji često koriste emulgatori ili veštačke boje i arome.

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk ukazali su i na sličnosti kod reklamiranja ultra-prerađene hrane i cigareta - tako je hrana "sa malim sadržajem masti", "bez šećera" itd, dok se za filtere na cigaretama pedesetih godina prošlog veka govorilo da predstavljaju zaštitnu inovaciju, preneo je danas britanski dnevnik Gardijan.

"Mnogi ultra-prerađeni prehrambeni proizvodi dele više karakteristika sa cigaretama nego sa minimalno prerađenim voćem ili povrćem i zato zahtevaju regulaciju srazmernu značajnim rizicima za zdravlje koje predstavljaju", zaključuje se u studiji.

Jedna od autorki studije, klinička psihološkinja Ešli Girhart sa Univerziteta u Mičigenu rekla je da su njeni pacijenti napravili istu vezu sa ultra-prerađenom hranom kao sa cigaretama i da joj govore kako žude za tom hranom, da je to ista navika kao pušenje.

Girhart i drugi autori ukazuju da je hrana, za razliku od duvana, neophodna za opstanak i da se zbog toga moraju udvostručiti napori oko zdrave ishrane. Ona kaže da bi trebalo omogućiti da se ultra-prerađeni proizvodi razlikuju od drugih namirnice, na isti način kao alkoholna pića od drugih pića. 

Autori takođe ukazuju na lekcije iz regulacije sektora duvana, "uključujući parnice, marketinška ograničenja i strukturne intervencije", prenosi Gardijan.

Neki stručnjaci za istraživanje hrane kažu međutim da su autori nove studije, iako postoje paralele između ultra-prerađne hrane i duvana, možda preterali.

Takođe kažu da je potrebno ispitati da li štetni zdravstveni efekti koji se pripisuju ultra-prerađenoj hrani potiču od njihovog sadržaja ili zato što potiskuju iz ishrane "hranu bogatu vlaknima, mikronutrijentima i zaštitinim fitohemikalijama".