Virčaftsvohe: U Italiji počinju ZOI uz kotroverze, kašnjenja i kritike

U petak, 6. februara počinju Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini D'Ampeco, ali se pripreme uprkos velikim očekivanjima italijanskih zvaničnika ne odvijaju harmonično, i karakterišu ih ekološki problemi i veliki izdaci, piše nemački ekonomski nedeljnik Virčaftsvohe (Wirtschaftswoche).

Cela manifestacija koštaće Italiju 5,2 milijarde evra, a očekuje se zarada nešto veća od 5,3 milijarde što je, piše časopis, mršavi plus. Uz to, pripreme i izgradnju objekata za igre kritikuju lokalno političari, ekolozi ali i sportisti.

Bivši vrhunski skijaš Feliks Nojrojter kritikovao je balast koji igre, kako su planirane, predstavljaju za životnu sredinu, eksploziju troškova, prostornu rasutost sportskih objekata, ali i nedostatak održivosti.

Ekološka nevladina organizacija Klimatska akcija Južni Tirol saopštila je da nema dovoljno snega, da ponestaje vode za veštački sneg i da postoji opasnost da to budu najmanje održive ZOI svih vremena.

Kao primer, Virčaftsvohe navodi novu bob stazu u Kortini, projekat koji je postao daleko skuplji nego što je prvobitno planirano i za koji Međunarodni olimpijski komitet prvobitno nije dao zeleno svetlo.

Stara staza je sravnjena sa zemljom 2023. godine, a posle toga je, prema kritikama ekologa, nemilosrdno sečena šuma za novu 1.749 metara dugu stazu. NVO za zaštitu Alpa CIPRA tvrdi da su u tlo bukvalno zabijane betonske cevi.

Kritičari strahuju da će ta nova bob staza posle ZOI doživeti sudbinu staze iz torinske Čezane, koja je posle ZOI u Torinu zapuštena i sada je betonska ruševina.

Nova staza, koja još nije ni potpuno gotova i koja će biti provizorno korišćena, treba posle ZOI da pripadne opštini Kortina, koja je već sada izračunala da će godišnji prihodi iznositi oko 526.000 evra, a troškovi održavanja 1,1 milijardu evra, piše nemački magazin.

Vodeći svetski proizvođači žičara nisu se uključili ni u posao izgradnje žičare koja povezuje Kortinu sa skijalištem Tofane. Razlog su sumnje u geološku bezbednost, koje su se i potvrdile kada se u septembru na gradilištu pojavila desetine metara dugačka pukotina u tlu, piše Virčaftsvohe.

U pet sati vožnje udaljenom Milanu još nije završena višenamenska Arena Santa Đulija, koja će ugostiti takmičenja u hokeju. Radovi su kasnili a kapacitet hale je sa planiranih 14.000 reduciran na 11.800 mesta. Povrh svega, piše časopis, američka profesionalna hokejaška liga NHL je kritikovala kvalitet ledene površine u hali. 

Virčaftsvohe piše da je jedino nešto pre plana, u junu prošle godine završeno olimpijsko selo u Milanu, koje se sastoji od šest osmospratnica za koje struju proizvode solarni paneli na krovu, i koje posle igara treba da postanu studentski dom.