Tramp bi da postavi spornu statuu Kolumba u Beloj kući ili kod nje

Predsednik SAD Donald Tramp preduzima korake za postavljanje u Beloj kući ili blizu nje replike statue istraživača Kristofora Kolumba koji je 1492. godine otkrio Ameriku, bačene u luku Baltimora usred protesta protiv institucionalnog rasizma tokom njegovog prvog mandata.

Džon Pika, lobista iz Merilenda i predsednik Ujedinjenih italijansko-američkih organizacija, rekao je da njegova grupa ima statuu i da je pristala da je pozajmi saveznoj vladi za postavljanje.

Pika je za Asošijejted pres rekao da ga je prošle godine oko 13. oktobra, Dana Kolumba koji se slavi u SAD, kontaktirao posrednik koji je rekao da Bela kuća traži statuu tog moreplovca i kraljevskog istraživača. Pika kaže da je njegova organizacija jednoglasno odlučila da pošalje statuu Beloj kući. Ugovor o pozajmici su potpisali u sredu.

Vreme postavljanja statue "nije jasno", rekao je i dodaoda je "moguće već u roku od dve nedelje".

Poslanik u Skupštini države Merilend Nino Manđone, republikanac koji je sarađivao sa italijansko-američkom grupom da bi pronašao novi dom za statuu pošto je izvučena iz luke, takođe je potvrdio plan Bele kuće, o čemu je prvi u sredu izvestio "Vašington post".

Bela kuća je odbila da za AP komentariše plan za statuu, ali je potvrdila Trampovu naklonost prema Kolumbu (1451-1506), prema kome se promenio stav pošto istoričari i edukatori ukazuju da su belci, ličnosti iz Evrope i njihovi potomci zlostavljali američke starosedeoce i porobljene Afrikance da bi razvili "Novi svet".

"U ovoj Beloj kući, Kristofer Kolumbo je heroj", rekao je Trampov portparol Dejvid Ingl i istakao da će "predsednik Tramp će nastaviti da ga poštuje kao takvog".

Za Piku i njegovu grupu, postavljanje statue u Vašingtonu bi proslavilo poznatog Italijana koji ima kultni status među Amerikancima poreklom iz Italije. Za Trampa bi to bio još jedan potez da se preoblikuje pripovedanje o istoriji SAD koje slave 250. godišnjicu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti.

Tramp podržava tradicionalni pogled na Kolumba kao vođu misije iz 1492. godine za Kristofer Kolumbo je plovio za katoličke monarhe Španije - kraljicu Izabelu Prvu od Kastilje i kralja Ferdinanda Drugog od Aragona. Na putu na zapad ka Indiji, neznajući je stigao na kontinent nepoznat Evropi što je bio nezvanični početak evropske kolonizacije Amerike i razvoj savremenog ekonomskog i političkog poretka sveta. Ali, poslednjih godina je Kolumbo prepoznat kao glavni primer zapadnoevropskog pokoravanja "Novog sveta" silom, njegovih resursa i goovo potpunog istrebljenja starosedelačkog stanovništva.

Statua koja sada ide u Vašington je replika one koju su demonstranti srušili 4. jula 2020. i bacili u luku Baltimora pošto je ključao gnev zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda u rukama policije. Bila je to jedna od mnogih statua Kolumba koje su uništavane u to vreme jer demonstranti su tvrdili da je Kolumbo rodonačelnik genocida i eksploatacije starosedelačkog stanovništva u Americi.

Poslanik Manđone je rekao da je vajar Vil Hemsli za izradu kopije koristio delove stare oštećene statue, postavljene u Baltimoru tokom predsedavanja Ronalda Regana, te je tako "restaurirao, izgradio prelepu, potpuno novu statuu".

Poslednjih godina neki pojedinci, institucije i vladine organizacije su zamenili Dan Kolumba Danom starosedelaca kojeg je prvi proglasom obeležio predsednik Džozef Bajden 2021. godine.

Pika je naglasio da njegova grupa samo pozajmljuje statuu i da bi je uzela nazad ako bi buduća administracija SAD želela da se ukloni.

Tramp odbacuje promenu istorijske ocene Kolumba za koje kaže da su delo "levičarskih piromana" koji "iskrivljuju istoriju" i kolektivno sećanje Amerikanaca.

"Vraćam Dan Kolumba iz pepela", izjavio je Tramp aprila prošle godine. Ponavljajući svoju retoriku iz kampanje iz 2024. godine, požalio se da su "Demokrate učinile sve što je moguće da unište Kristofera Kolumba, njegov ugled i sve Italijane koji ga toliko vole".

Tramp je oktobra prošle godine izdao proglas povodom Dana Kolumba, a ignorisao je Dan starosedelaca. Hvalio je Kolumba kao "prvobitnog američkog heroja, giganta zapadne civilizacije i jednog od najhrabrijih ljudi i najvećih vizionara koji su hodali Zemljom".

Ta počast je odražava Trampov širi pogled na istoriju. Prošlog proleća, potpisao je izvršnu naredbu pod nazivom "Vraćanje istine i zdravog razuma američkoj istoriji" kojom je osudio "koncentrisane i široko rasprostranjene napore da se ponovo piše istorija naše zemlje" pogrešnim predstavljanjem SAD "kao inherentno rasističke, seksističke, represivne ili na drugi način nepopravljivo manjkave".

Od izdavanja te naredbe, administracija SAD zahteva sveobuhvatnu reviziju eksponata u svim muzejima Smitsonijana i podstakla je službe izvršne vlasti i državne i lokalne entitete – posebno koledže, univerzitete i škole koji primaju federalna sredstva, da povuku svoje inicijative za uvažavanje društvene raznolikosti što je bila politika prethodne vlade.