Digitalna Estonija raj za startape

Uspeh Estonije kao jedne od zemalja EU sa najboljim poslovnim okruženjem, u Briselu koji se i dalje muči da pokrene poslovanje bez granica, nameće pitanje da li je moguće iskopirati estonski model.

Otvaranje kompanije u Talinu traje nekoliko minuta, registracija, poreska pitanja itd. se radi onlajn, često bez ijednog kontakta sa državnim službenikom.

Zahvaljući toj efikasnosti, Estonija je jedna od članica EU koje su najpovoljnije za poslovanje, što otvara pitanje za Brisel kako jedna mala zemlja može tako da olakša poslovanje dok se Unija i dalje bori sa funkcionisanjem jedinstvenog tržišta ili pokretanjem plana EU-INC koji treba da pokrene razvoj startapa.

Uprkos populaciji od samo 1,3 miliona, Estonija je redovno visoko rangirana na globalnim indeksima startapa i inovacija.

U Estoniji radi više od 1.500 startapa čija je ukupna vrednost u 2023. bila 36,3 milijarde evra, što je među najvećim vrednostima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, piše briselski Juronjuz.

Istovremeno ekonomski uticaj sektora koji zapošljava 19.700 ljudi raste i u prvom kvartalu prošle godine startapi su generisali više od 400 miliona evra prometa i platili 63 miliona na ime taksi na zaposlene.  

Mnogi osnivači startapa u Estoniji kažu da su ih privukli brzina (pokretanja posla) i predvidivost, što su kvaliteti koji često nedostaju širom EU.

Rajner Katel sa Instituta za inovacije Univerzitetskog koledža u Londonu kaže da se digitalna transformacija Estonije nije desila preko noći i da je takav put oblikovan mnogo pre nego što je zemlja stekla nezavisnost od SSSR 1991.

Katel je za Juronjuz ukazao na snažnu istraživačku bazu Estonije iz sovjetskog doba u oblati sajber i digitalnih tehnologija, uz blizinu Finske i Švedske tokom buma sistema GSM i Nokije.

On ukazuje i na značaj političkog vođstva - Estoniju su ranih devedesetih godina prošlog veka vodili mladi političari koju su shvatili da je konkurencija u mnogim industrijama nemoguća.

"Tražili su nešto brzo... Fokusiranje na digitalnu tehnologiju a ne na automobile ili tešku industriju bio je gotovo prirodan put razvoja", rekao je Katel za briselski portal.

Takav izbor estonskih lidera stvorio je državu u kojoj su gotovo sve javne usluge dostupne onlajn. Sistem je zasnovan na bezbednom nacionalnom digitalnom identifikacionom dokumentu i principu "samo jednom", što znači da vlasti samo jednom traže informacije odnosno da bezbedno dele podatke preko decentralizovane baze.

Međunarodno najprepoznatljivija inovacija Estonije je e-prebivalište (e-Residency). Program pokrenut 2014. omogućava nerezidentima da od vlade dobiju digitalni identifikacioni dokument i vode estonsku kompaniju onlajn u EU.

Do 2023. e-rezidenti su osnovali oko 4.600 kompanija, što je bila petina novih estonskih preduzeća. Oko 38 odsto startapa osnovanih 2023. bilo je povezano sa e-rezidentima.

Kako se navodi, program godišnje generiše 67,4 miliona evra poreza i taksi, što je oko deset puta više od vladinih investicija.

Dalje se ukazuje i da je estonski sistem oporezivanja kompanija dizajniran da podržava rast biznisa, kao i na digitalne alate poput e-poreske uprave koji smanjuju administrativne poslove.
 
Katel smatra da estonska digitalna vlada i ekosistem za startape nisu jedna, nego dve različite uspešne priče i da je bum startapa uglavnom bio vođen ranim uspesima privatnog sektora poput Skajpa.

Prodaja Skajpa početkom veka, kaže Katel, dovela je u Estoniju kapital, iskustvo i globalnu mrežu a tu grupu preduzetnika neki zovu "skajp mafija".

Dodao je da se estonski "jednorozi" ne oslanjaju na vladine sisteme podataka u poslovanju. "Nijedan od njih ne koristi državne baze podataka. U pogledu infrastrukture, to su gotovo potpuno odvojeni sistemi", rekao je Katel.

U tekstu se navodi da je estonski model uticao na politiku EU. Međutim, kada je reč o kopiranju, to je verovatno tehnički moguće ali politički i institucionalni faktori komplikuju stvari.

Katel je rekao da je estonski uspeh izložio i ograničenja jedinstvenog tržišta EU - posle decenija integracije, kompanije se i dalje suočavaju sa 27 režima za preduzeća, fragmentisanim digitalnim uslugama i nacionalnin sistemima nabavki.

"Estonija pokazuje šta koherentan digitalni sistem može da uradi u jednoj zemlji. EU je još daleko od funkcionisanja kao potpuno integrisan ekonomski prostor. Glavni izazov nije nedostatak modela, već potreba za političkim odlukama koje idu dalje od tehnologije", rekao je Katel.