Nikodijević: Beograd do 2030. za javni prevoz isključuje upotrebu fosilnih goriva

"U komunalnim preduzećima pokušavamo da izbacimo ona fosilna goriva koja donose najveću emisiju štetnih gasova. Na prvom mestu, u oblasti javnog prevoza želimo totalno da isključimo naftu, mazut, benzin, te da do 2029–2030. pređemo na ekološki prihvatljivija goriva, mahom na prirodni gas i elektrovozila", kazao je Nikodijević na skupu na Mašinskom fakultetu, preneo je Beoinfo.

On je dodao da taj proces tranzicije nije jednostavan, te da iziskuje značajna finansijska sredstva.

Prema njegovim rečima, drugi važan segment jeste energetska efikasnost u domaćinstvima, ali i u ustanovama i javnim institucijama Grada Beograda, kojih ima na hiljade.

Kako je naveo, još uvek su brojni objekti energetski neefikasni, ali zahvaljujući resornom ministarstvu i na osnovu izmena zakonskih propisa počele su promene u toj oblasti.

"Do 2032. moraćemo da imamo energetske pasoše za javne objekte, a verovatno će se to proširiti i na privatna lica za njihovu imovinu. S obzirom na to da su i za to potrebna velika novčana sredstva, moraćemo da budemo partneri u tom poslu i držav i grad i građani", naveo je Nikodijević.

Nikodijević je istakao da su Beogradske elektran najveći proizvođač toplotne energije na Balkanu, te da će Grad Beograd i dalje ulagati u modernizaciju tog ogromnog energetskog postrojenja.

"Da bismo štedeli neke druge vrste energije, naša politika bila je da što veći broj individualnih domaćinstava priključimo na daljinski sistem grejanja jer je ekološki najprihvatljiviji i finansijski najisplativiji. Ali to nije lak posao jer u ovom trenutku imamo oko 200.000 domaćinstava koja moramo priključiti", istakao je Nikodijević.

On je posebno istakao izgradnju nove elektrane, prve posle 50-ak godina u Beogradu.

"To je savremeno postrojenje u Surčinu koje će, pored proizvodnje toplotne energije za čitav kompleks EKSPO-a, nacionalnog stadiona i svih budućih sadržaja koji se u budućnosti budu gradili na tom prostoru, isporučivati i rashladnu energiju tokom letnjih meseci", dodao je Nikodijević, podsetivši da sa klimatskim promenama dolazimo u situaciju da više električne energije trošimo leti.

To podrazumeva i savremena rešenja, poput "banke leda", čime će se štedeti gas, istakao je on, ukazavši da će se istovremeno stvarati i električna energija koja će biti dovoljna da snabdeva čitav kompleks.

"Tu je naravno i projekat Vinče koji je završen pre nekoliko godina. Izgrađena je savremena deponija gde se, uz preradu, obavlja i spaljivanje otpada. Iz tog postrojenja dobijamo i toplotnu i električnu energiju koja zadovoljava pet odsto potreba grada Beograda, a zahvaljujući tome smo mogli da priključimo dodatni broj korisnika", rekao je Nikodijević.

On je podsetio i da Grad Beograd u oblasti energetike donosi različite propise, poput katastra geotermalnih izvora koji se takođe mogu koristiti u proizvodnji toplotne energije.

"Jedan od najvećih sistema koji trenutno koristi ovo rešenje je Sava centar. Grad takođe ima i Strategiju energetskog razvoja, ali i stručnjake koji će je sprovoditi. U najkraćem, naš strateški cilj je da građanima pružimo još bolju uslugu, a da trošimo manje energenata i imamo efikasniji sistem. Moramo takođe svi zajedno biti spremni za nova i savremenija rešenja, kao i pomoć struke bez koje sve to ne bi bilo moguće", naglasio je Nikodijević.