Savet bezbednosti UN žurno zaseda uoči osnivačkog sastanka Trampovog Odbora za mir

Savet bezbednosti UN noćas zaseda na visokom nivou o sporazumu o prekidu vatre u Gazi i naporima Izraela da proširi kontrolu na Zapadnoj obali pre nego što svetski lideri stignu u Vašington da bi razgovarali o budućnosti palestinskih teritorija na prvom sastanku Odbora predsednika SAD Donalda Trampa za mir u svetu.

Sednica UN u Njujorku je prvobitno bila zakazana za četvrtak, ali je pomerena za dan ranije pošto je Tramp najavio sastanak odbora za isti dan i postalo je jasno da će to iskomplikovati planove putovanja diplomata koje planiraju da prisustvuju obema konferencijama. To je znak potencijalnog preklapanja i sukoba agendi najmoćnijeg tela Ujedinjenih nacija i Trampove nove inicijative, čije su šire ambicije da posreduje u globalnim sukobima izazvale zabrinutost u nekim zemljama da bi mogla pokušati da parira Savetu bezbednosti UN.

Na pitanje o tome šta se nada da će videti na ta dva sastanka, palestinski ambasador u UN Rijad Mansur je novinarima u utorak rekao: "Očekujemo od međunarodne zajednice da zaustavi Izrael i okonča njihove ilegalne napore protiv aneksije, bilo u Vašingtonu ili u Njujorku".

Pre sednice, ministar spoljnih poslova Izraela Gideon Sar optužio je Savet bezbednosti da je "zaražen antiizraelskom opsesijom" i insistirao da nijedna država nema jače pravo od "istorijskog i dokumentovanog prava Izraela na tlo Biblije".

Pored Izraela, ministri spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, Jordana, Egipta i Indonezije ulestvuju na mesečnom bliskoistočnom sastanku 15-članog Saveta bezbednosti pošto su mnoge arapske i islamske zemlje prošle nedelje tražile da se razgovara o Gazi i spornom izraelskom projektu naseljavanja Zapadne obale pre nego što neki od njih krenu u Vašington.

Odbor kojim će predsedavati Tramp ,prvobitno je zamišljen kao mala grupa svetskih lidera koji nadgledaju njegov plan od 20 tačaka za budućnost Gaze. Ali, ambiciozna nova vizija republikanskog predsednika da Odbor bude posrednik u svetskim sukobima, dovela je do skepticizma glavnih saveznika.

Dok je više od 20 zemalja do sada prihvatilo poziv da se pridruži Odboru, bliski američki partneri, uključujući Francusku, Nemačku i druge, odlučili su da se još ne pridruže i dali su podršku UN koje se takođe nalaze u vrtlogu velikih reformi i smanjenja finansiranja pre svega zbog odluka SAD.

Majk Volc, ambasador SAD pri UN, u sredu je izgledao da kritikuje države koje još nisu potpisale članstvo u Trampovom Odboru za mir, rekavši da, za razliku od Saveta bezbednosti, odbor "ne priča, već radi".

"Čujemo brbljivu klasu koja kritikuje strukturu Odbora, da je nekonvencionalna, da je bez presedana", rekao je Volc i dodao da "stari načini ne rade".

Savet bezbednosti se sastaje dan pošto se skoro svih njegovih 15 članica - bez Sjedinjenih Država, i desetine drugih diplomata pridružilo palestinskom ambasadoru Mansuru dok je čitao saopštenje u ime 80 država i nekoliko organizacija u kojem osuđuje najnovije akcije Izraela na Zapadnoj obali, zahtevajući hitnu promenu i ističući "snažno protivljenje svakom obliku aneksije".

Poslednjih nedelja Izrael je pokrenuo sporni proces regulisanja zemljišta koji će produbiti njegovu kontrolu na okupiranoj Zapadnoj obali. Izraelski ministar energetike Eli Koen je rekao da to donosi "de fakto suverenitet" Izraela koji će blokirati uspostavljanje palestinske države.

Ogorčeni Palestinci, arapske zemlje i grupe za ljudska prava nazvali su ove poteze nezakonitom aneksijom teritorije na kojoj živi oko 3,4 miliona Palestinaca koji je traže za buduću državu.

Očekuje se da će se na sastanku UN takođe detaljno razmatrati sporazum o prekidu vatre, postignut uz posredovanje SAD koji je stupio na snagu 10. oktobra posle više od dve godine rata Izraela i Hamasa. Izveštaji političke šefice UN Rozmari Dikarlo i predstavnika izraelskog i palestinskog civilnog društva saslušani su prvi put od napada koje je predvodio Hamas 7. oktobra 2023. godine, a koji su pokrenuli rat.

Dikarlo je rekla da je ovo "ključni trenutak na Bliskom istoku" koji otvara mogućnost da taj region krene u novom pravcu. "Ali to nije ni sigurno ni neodređeno", rekla je, a da li će se održati, zavisi od odluka u narednim nedeljama.

"Naši kolektivni napori sada moraju da konsoliduju primirje u Gazi i ublaže patnju stanovništva", rekla je Dikarlo.

Kazala je da je potreban "konkretan napredak ka stabilizaciji i oporavku, u skladu sa međunarodnim pravom, kako bismo postavili temelje za trajni mir. Sastanak Odbora za mir u Vašingtonu sutra je važan korak", dodala je diplomatski.

Sprovođenje sporazuma o primirju u Pojasu Gaze je napredovalo, uključujući oslobađanje svih talaca koje je držao Hamas i povećanje količine humanitarne pomoći koja stiže u Gazu, iako UN kažu da je to nedovoljno. Imenovan je novi tehnokratski komitet za upravljanje svakodnevnim poslovima Gaze.

Ali najveći izazovsu naredni koraci, uključujući raspoređivanje međunarodnih bezbednosnih snaga, razoružavanje Hamasa i obnovu Gaze.

Tramp je ove nedelje rekao da su članice njegovog Odbora za mir obećale pet milijardi dolara za obnovu Gaze i da će poslati hiljade ljudi međunarodnim stabilizacionim i policijskim snagama na toj teritoriji. Nije izneo detalje.

Vojska Indonezije je najavila da će do kraja juna biti spremno do 8.000 njenih vojnika za potencijalno raspoređivanje u Gazi kao deo humanitarne i mirovne misije.