Arandarenko: Širi se jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji

On je, za portal sindikata "Nezavisnost", naveo da minimalni dohodak u Srbiji nije viđen kao socijalno pravo, niti država obezbeđuje puno uključivanje siromašnih u socijalni i ekonomski život. 

"Srbija je u socijalnoj politici ispod proseka zemalja EU, ne samo zato što je siromašnija od njih, već ne pokazuje dobre rezultate u dostizanju društva socijalne pravde i jednakih šansi", naveo je Arandarenko u analizi koju je radio za Regionalni savet za saradnju, jednu od institucija koje je osnovala EU.

Dodao je da je u "pitanju sam sistem socijalnih transfera i javnih prihoda, koji je i dalje zasnovan na domaćoj varijanti neoliberalizma, uvedenoj pre četvrt veka".

Ta srpska varijanta je, kako je rekao, "specifična po tome što velike socijalne i ekonomske nejednakosti nisu posledica ideološkog opredeljenja za "malu državu" kako bi se ostavilo što više prostora za (nominalno) slobodno tržište i podstakao privredni rast, kao što je to slučaj sa standardnim neoliberalnim modelom". 

Uprkos velikom učešću javnih prihoda i potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BD) država, prema njegovim rečima, "postaje saučesnik u održavanju, pa i pospešivanju tržišno generisane nejednakosti".

Istakao je da su pre nekoliko godina saradnici poznatog francuskog ekomiste Tome Piketija ustanovili da u Srbiji nema preraspodele između bogatije i siromašnije polovine stanovništva, kao što je to u svim članicama EU i u SAD.

"To je velika, ja smatram najveća greška naše tranzicije s početka ovog veka koja je zanemarena i ostala nedovoljno osvetljena do danas. Mnogo se govorilo o lošim i koruptivnim privatizacijama iz tog perioda, a uglavnom malo i površno o nepravednom, ali i po ekonomsko-socijalni razvoj, pogubnom sistemu poreza i socijalnih transfera", ocenio je Arandarenko.

Odgovarajući na pitanje o oblastima u kojima je Srbija posebno nazadovala naveo je da je u nekim segmentima, kao što su naknade za nezaposlenost i socijalna pomoć, došlo do dodatnog nazadovanja u pogledu sistemskih rešenja.

"Slično, penzijski sistem, ubedljivo najveći deo sistema socijalne zaštite, po inerciji parametarskih reformi koje su ukinule skoro sve aspekte unutargeneracijske solidarnosti, generiše sve veću nejednakost u primanjima", istakao je Arandarenko. 

Tome su, prema njegovim rečima, u prošloj deceniji dodata nova pravila koja su povećala "penzijsku" nejednakost, na primer penali za prevremeno penzionisanje, koji pogađaju one koji su rano stupili na tržište rada, posebno manuelne radnike. 

"Posledično, stopa siromaštva populacije starije od 65 godine prvi put je u ovoj deceniji porasla na nivo iznad ukupnog proseka siromaštva u zemlji", rekao je Arandarenko.

Zahvaljujući sistemu socijalnih karata mnogo siromašnih, prema njegovim rečima, ostalo je bez novčane materijalne pomoći, što pokazuje da je vlast i u prošloj godini zanemarila socijalnu zaštitu.

"To je skoro neshvatljiva kratkovidost, posebno imajući u vidu da su u pitanju veoma mala sredstva i da vlast ima veću podršku među siromašnijim slojevima. Siromašni građani se, pre svega, vide kao potencijalni prevaranti i podvrgnuti su nadzoru koji izostaje kad je reč o ostalim građanima, pa i onim najbogatijim", ocenio je Arandarenko.

Podsetio je da je Zakon o radu poslednji put temeljno revidiran 2014. godine, kao još jedan, kako je rekao, recept iz neoliberalnog arsenala i da je učinjen "fleksibilnijim", što je bio samo eufemizam za generalno smanjivanje prava zaposlenih.

"Stavovi onih koji odlučuju o našem sistemu socijalne zaštite i odnosu targetiranih i univerzalnih programa nisu se promenili već četvrt veka. Ta ravnodušnost prema unapređenju socijalne kohezije definiše srpsko društvo, ne samo kao društvo ekonomskih nejednakosti, nego i kao društvo socijalnih i kulturoloških podela i uzajamnog nepoverenja građana", zaključio je Arandarenko u intervjuu za portal Nezavisnost.