Obrnuto proširenje mora ostati otvoreno za druge kandidate spremne za članstvo u EU

Pristupanje Ukrajine Evropskoj Uniji po principu "obrnutog proširenja" rizikuje da, rešavajući jedan problem, napravi drugi i da ostale kandidate za članstvo, Zapadni Balkan i Moldaviju, gurne u drugi plan, što bi bio strateški i moralni neuspeh, ocenio je direktor studija briselskog tink tenka Centar za evropsku politiku Janis Emanulidis.

U autorskom tekstu za portal EUObserver, Emanulidis je istakao da ubrzano pridruživanje Ukrajine Uniji ne sme da bude kozmetičko ili da dovede do članstva drugog reda, a da "obrnuto proširenje" mora da ostane otvoreno za druge zemlje koje ispunjavaju uslove i ada mora da se odvija paralelno sa unutrašnjom reformom EU.

Prema nedavnim izveštajima, lideri EU razmatraju načine da Ukrajina uđe u Uniju do kraja 2027. godine, pre formalnog ispunjenja svih tehničkih uslova za članstvo.

Predlog pridruživanja po principu "obrnutog proširenja" odražava uverenje da se članstvo Ukrajine u EU više ne može tretirati kao daleka aspiracija, nego kao pitanje geopolitičke hitnosti, što je, prema mišljenju Emanulidisa, opravdano.

Posle četiri godine ruske agresije protiv Ukrajine, njen put ka EU je neodvojiv od bezbednosti i kredibiliteta Evrope.

"Brži pristup Ukrajine, i drugih jasno posvećenih kandidata, nije samo ispravna stvar. To je strateški odgovor koji zahteva neizvestan i opasan svet s kojim se Evropljani suočavaju", naveo je Emanulidis.

Ali hitnost ne sme doći na račun principa, ističe Emanulidis i dodaje da ako "obrnuto proširenje" postane organizaciona logika narednog proširenja EU rizikuje da, rešavajući jedan problem, "tiho napravi drugi".

"Izazov nije da li se brže proširiti, nego kako to učiniti bez podrivanja značenja članstva u EU i samog procesa evropskih integracija", smatra Emanulidis.

Prema njegovim rečima, brzo pristupanje Ukrajine Uniji treba da bude vođeno u skladu sa tri osnovna principa.

Prvi je da ubrzano pridruživanje ne sme da dovede do članstva drugog reda, istakao je Emanulidis, dodajući da je članstvo u EU uvek značilo jednakost – jednaka prava, jednake obaveze i jednak glas u oblikovanju zajedničkih odluka.

"Bilo koji model prema kojem se formalno primaju nove članice, uz ograničavanje njihovog uticaja, zastupljenosti ili učešća, rizikuje da članstvo pretvori u višeslojnu operaciju. Privremena diferencijacija biće neizbežna tokom prelaznog perioda, ali ona mora biti jasno definisana, strogo vremenski ograničena i (geo)politički kredibilna", piše Emanulidis.

Drugo, ubrzano pristupanje Ukrajine ne sme da se pretvori u ograničeno, kozmetičko proširenje.

"Postoji realna opasnost da će tekuća rasprava rezultirati posebnim rešenjem prilagođeno Ukrajini, dok bi ostale zemlje kandidati tiho bile gurnute u stranu. To bi predstavljalo strateški i moralni neuspeh. Proširenje je bilo najuspešnije kada je bilo otvoreno, predvidivo i zasnovano na zajedničkim pravilima, a ne kada je postajalo selektivno ili oportunističko", ocenio je Emanulidis.

On ističe da su zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija, uložile godine, često i decenije, u usklađivanje sa normama EU i da su mnoge to činile u teškim unutrašnjim i geopolitičkim uslovima, "upravo zato što su verovale da je obećanje članstva stvarno".

"Ako sada zaključe da pristupanje manje zavisi od reformi i posvećenosti nego od geopolitičke hitnosti, poverenje u evropski projekat će još više erodirati", upozorio je Emanulidis.

Zbog toga, dodao je, ako dođe do "obrnutog proširenja", ono mora ostati otvoreno i EU treba da omogući i drugim kandidatima koji su spremni da napreduju, umesto da zatvori vrata za sobom nakon Ukrajine.

"Proširenje koje uključuje samo jednu zemlju rizikuje da oslabi samu stabilizujuću snagu koju EU tvrdi da pruža", kazao je Emanulidis.

Kao treći princip Emanulidis navodi unutrašnju reformu EU koja bi trebalo da se odvija uporedo sa ubrzanim procesom proširenja, jer Unija sa više od 30 članica ne može da funkcioniše po sistemu dizajniranom za mnogo manji klub.

Ta dva procesa su nerazdvojna i ne treba odlagati proširenje dok Unija ne bude "spremna".

"Reforma može da bude postepena, pragmatična i politički utemeljena u samom procesu proširenja. Pristupanje Ukrajine bi moglo i trebalo da posluži kao katalizator za početak prilagođavanja operativnog sistema Unije realnostima EU30+", naveo je Emanulidis.

On ocenjuje da put Ukrajine ka EU predstavlja test, ne samo njene sposobnosti da se uskladi sa evropskim prosvetljenim sopstvenim interesom, već i njenog poverenja u sopstvene ciljeve, vrednosti i principe.

"Ako se proširenje ubrza, a članstvo ili sama Unija pritom razvodne, Evropa će iz toga izaći slabija, a ne jača. Ali ako se EU bude širila uz otvorenost, jednakost i spremnost da se reformiše, proevropske liberalno-demokratske snage mogu ovaj trenutak krize pretvoriti u trenutak obnove", zaključio je Emanulidis.