Članice EU prete Komisiji sudom zbog davanja ekstra moći Parlamentu

Članice EU zapretile su Evropskoj komisiji sudskim postupcima zbog dodatnih ovlašćenja koja se daju Evropskom parlamentu, sudeći prema pismu u koje je imao uvid briselski portal Politiko.

U pismu se osporava sporazum koji su postigli Evropski parlament i Komisija prošle godine a koji zakonodavnoj vlasti daje veću ulogu u procesu donošenju odluka. Konačni sadržaj pisma odobriće sutra članice EU.

Savet, koji predstavlja prestonice članica, i Parlament, koji čine poslanici direktno izabrani od strane građana, zajedno oblikuju zakone koje predlaže Komisija, izvršna vlast EU. 

Parlament, koji je često tretiran kao mlađi partner, tokom godina je insistirao na proširenju njegovog uticaja na zakonodavni proces sklapajući dogovore sa Komisijom i braneći svoju ulogu na sudu kad god je smatrao da je nepravedno marginalizovan.

"Savet je više puta izrazio snažne rezerve" u vezi sa sporazumom, navodi se u nacrtu pisma, kao i sa "njegovom kompatibilnošću sa principima iz Ugovora", prenosi Politiko.

Članice EU posebno su zabrinute zbog Komisijinog obećanja da će obezbediti da Savet i Parlament dobiju "jednak tretman" u zakonodavnom procesu. One smatraju da to ne treba da bude slučaj jer to "jasno pokazuju" osnivački ugovori EU koji Savetu daju veća ovlašćenja nego Parlamentu. 

Problem članicama EU je i veći uticaj evroposlanika na međunarodne sporazume, posebno u svetlu trgovinskog sporazuma sa južnoameričkom grupom Merkosur koji je Parlament odložio kada su prestonice konačno postigle sporazum o kome se pregovaralo četvrt veka.

Ako Parlament i Komisija ne izmene "problematične" delove sporazuma, "Savet zadržava pravo da preduzme sve odgovarajuće mere kako bi odbranio svoje prerogative, uključujući pokretanje postupka pred Sudom (pravde EU)", najvišeg sudskog tela bloka.   

Briselski portal podseća da su jesenas, nakon devet meseci teških pregovora, predsednica Parlamenta Roberta Mecola i šefica Komisije Ursula fon der Lajen potpisale tzv. okvirni sporazum o prirodi odnosa dve institucije. Sporazum treba da bude ratifikovan na plenarnoj sednici Parlamenta 9-12. marta i zatim potpisan od strane Komisije.

"Uveren sam u našu procenu kompetencija i institucionalne ravnoteže i ne vidim nikakav razlog za zabrinutost u vezi sa potencijalnim postupkom pred Sudom pravde", rekao je za Politiko vodeći pregovarač Parlamenta za sporazum sa Komisijom Sven Simon, inače predsedavajući parlamentarnom odboru za ustavna pitanja.   

Dodao je da je "žalosno" što su zemlje izgleda "sve više preokupirane institucionalnom odbranom, nacionalnim refleksima i proceduralnim sitnicama umesto da se fokusiraju na našu zajedničku odgovornost da odlučno pokrenemo Evropu napred".

Savet se u pismu protivi delu sporazuma kojim se Parlamentu omogućava da bude prisutan tokom međunarodnih pregovora. Kako se ukazuje, Ugovori "ne daju Parlamentu pravo konsultacija tokom pregovora već samo pravo na informisanje koje ne uključuje, niti opravdava učešće poslanika na koordinacionim sastancima".

Članicama EU ne sviđa se ni klauzula kojom se traži da Komisija dobije odobrenje Parlamenta pre privremenog stupanja na snagu trgovinskih sporazuma dok su još u fazi ratifikacije.

U dogovoru je i obećanje Komisije da će detaljno obrazložiti ako koristi član 122 Ugovora koji njoj i Savetu omogućavaju da zaobiđu Parlament u vanrednim situacijama. Savet smatra da će to biti mešanje u njegove prerogative i tako promeniti institucionalnu ravnotežu. 

Članice tvrde da se pobrojanim stvara neravnoteža u srži zakonodavstva EU jer postoji opasnost da Komisija odstupi od svoje uloge neutralnog posrednika dajući Parlamentu "povoljniji položaj " u odnosu na Savet kada je u pitanju pokretanje zakona.

Evroposlanik Simon odbacio je zabrinutost članica rekavši da novi tekst sledi propise EU i "jača demokratsku odgovornost".

"To nije pitanje institucionalnog rivalstva već stvaranja Unije koja je sposobnija, transparentnija i odgovornija prema građanima", rekao je Simon.