Evropski koncept bezbedne zemlje rizičan za azilante

Komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Majkl O'Flaerti ocenio je da to što su članice EU formalno odobrile upotrebu oznake "sigurna zemlja" predstavlja ozbiljnu pretnju azilu.

Savet EU, koji predstvalja članice, početkom nedelje formalno je usvojio prvu listu sigurnih zemalja porekla na nivou EU, kao i izmene koncepta sigurne treće zemlje.
 
Koncept bezbedne treće zemlje omogućava članicama EU da odbiju azil svakome na putu ka Evropi ko je na tom putu prvo prošao kroz zemlju koja se smatra dovoljno bezbednom da ponudi zaštitu.

Među bezbedne zemlje uvršćeni su Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Kosovo, Maroko i Tunis, kao i kandidati za članstvo u EU.

"Ideja da možete poslati nekoga u drugu zemlju bez individualne procene predstavlja kršenje osnovnog zakona o izbeglicama", rekao je O'Flaerti za briselski EUobserver.

Komesar SE za ljudska prava rekao je da se suštinski ne protivi listama sigurnih zemalja ali da to može da ima za posledicu ukidanje osnovnih prava ljudi.

Nova pravila, koja će na snagu stupiti u junu, omogućiće vlastima da samo deo zemlje proglase sigurnim.

Ranije toga nije bilo i ograničenja su ometala npr. sporazum Italije i Albanije koji za cilj ima deportovanje ljudi nađenih u međunarodnim vodama u zemlje porekla.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je podržala sporazum Italije i Albanije kao deo šireg spektra "inovativnih rešenja".

O'Flaerti međutim kaže da ne vidi ništa inovativno u takvim idejama navodeći američku vojnu eksklavu  Gvantanamo na Kubi, australijski Nauru i neuspeli pokušaj prijema tražilaca azila u Velikoj Britaniji u Ruandi.

"Jedna od najvećih lekcija iz svih tih iskustava jeste da je eksternalizacija upravljanja migracijama prepuna rizika po ljudska prava", rekao je komesar SE.