Srbija stagnira u dostizanju ciljeva održivog razvoja

Srbija stagnira u pogledu dostizanja ciljeva održivog razvoja, a zastoj u napretku se beleži i širom Evrope, prema novom Izveštaju održivom razvoju u Evropi koji je danas objavljen.

Srbija je ove godine, kao i prethodne dve, na 30. mestu od 35 rangiranih zemalja.

Od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja, Srbija je jedino na putu da ostvari cilj smanjenja nejednakosti, dok nazaduje u pogledu ciljeva "akcija za klimu" i "svet bez gladi".

Umereni napredak beleži u sedam oblasti, stagnaciju u pet, a za oblasti "partnerstvom do ciljeva" i "život pod vodom" nisu dostupni podaci.

U 14 oblasti ostaju "značajni" ili "veliki" izazovi u ostvarenju ciljeva održivog razvoja, navodi se u izveštaju.

Procena se radi na osnovu 115 indikatora, a Srbija je ostvarila ili je na putu da ostvari ciljeve po 35,8 odsto indikatora, stagnira po 34,6 odsto, a nazaduje po 29,6 odsto indikatora.

Od zemalja u okruženju, Severna Makedonija je na 31. mestu, Albanija na 33, Hrvatska na 19, a najbolje rangirana je Slovenija, na sedmom mestu.

Izveštaj Mreže za rešenja za održivi razvoj UN (SDSN), koji obuhvata članice Evropske unije, zemlje kandidate, zemlje Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i Veliku Britaniju, pokazuje zastoj u ostvarenju ciljeva održivog razvoja u Evropi, kao i da političko rukovodstvo tim pitanjima daje manji prioritet.

U vrhu liste su Finska, Švedska, Danska, Austrija i Norveška, a na poslednjem mestu je Turska.

Trenutno nijedna evropska zemlja nije u potpunosti ostvarila niti je na putu da ostvari svih 17 ciljeva održivog razvoja.

"Evropa se suočava sa velikim izazovima u pogledu ključnih indikatora životne sredine, ali i u sprovođenju principa 'Niko ne sme biti zanemaren'. U nekoliko evropskih zemalja je došlo do preokreta u napretku u pogledu socijalno-ekonomskih indikatora. Izveštaj takođe ističe pad prioritizacije ciljeva održivog razvoja u okviru kreiranja politika EU", navodi se u saopštenju.

Sve evropske zemlje suočavaju sa velikim poteškoćama u najmanje dva cilja održivog razvoja, posebno u oblasti klimatskih akcija, biodiverziteta, održive potrošnje i proizvodnje i održive poljoprivrede.

Najbolji rezultati beleže se u iskorenjivanju siromaštva, dobrom zdravlju i blagostanju i čistoj vodi i sanitarnim uslovima.

Zemlje kandidati za članstvo u EU ​​u proseku imaju više od 11 poena ispod proseka EU, što "ističe potrebu za jačim okvirom i politikama konvergencije".

Potpredsednik SDNS i glavni autor izveštaja Gijom Lafortin izjavio je da je za Evropsku uniju, sada kada oblikuje naredni dugoročni budžet za period 2028-2034, ključni trenutak da pokaže liderstvo, na domaćem i globalnom nivou.

"Korišćenjem snage svog unutrašnjeg tržišta i mobilizacijom investicija u zelene i digitalne tehnologije, EU može ponovo da potvrdi svoju posvećenost ciljevima održivog razvoja i izgradi nove saveze. Ciljevi održivog razvoja ostaju naš najmoćniji okvir za obezbeđivanje budućnosti koja je pravedna, mirna i održiva", kazao je Lafortin.

On je istakao i da u vreme kada SAD "otvoreno dovode u pitanje ciljeve održivog razvoja i multilateralizam zasnovan na UN", Evropa mora da afirmiše nezavisnu spoljnu politiku zasnovanu na miru, partnerstvu i održivom razvoju u multipolarnom svetu.