Erdogan razgovarao sa Trampom, Fon der Lajen i drugima o Iranu, i šta su mu ciljevi

On je obavio niz telefonskih razgovora od početka napada Izraela i SAD na Iran i početka iranske odmazde na to, saopštio je njegov kabinet.

Erdogan je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen rekao da Ankara poziva sve strane da se vrate diplomatiji i pregovorima i da je spremna da podrži mirovne napore i podvukao "važnost bliske koordinacije Turske i EU".

Izjavio je saučešće bliskoistočnim državama posle iranskih napada na njih.

Razgovarao je s emirom Katara, šeikom Tamimom bin Hamad al Tanijem, predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom, saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom i s emirom Kuvajta, šeikom Mešalom Al-Ahmadom Al-Džaberom Al-Sabahom.

U razgovoru sa Bin Salmanom, Erdogan je upozorio da bi, ukoliko se ne preduzmu neophodne intervencije, sukob mogao imati ozbiljne regionalne i globalne bezbednosne posledice, prenela je turska agencija Anadolija.

Naglasio je da su Turska i Saudijska Arabija uložile ozbiljne napore da reše sporove dijalogom i da davanje šanse diplomatiji ostaje najracionalniji put.

Erdogan je nekoliko sati posle početka američkog i izraelskog napada na Iran u subotu javno osudio i tu ofanzivu i odmazdu Teherana. Dan kasnije, u nedelju, Erdogan je izrazio žaljenje zbog ubistva ajatolaha Hamneija i saučešće narodu Irana.

Njegova reakcija podvlači dugogodišnju želju Ankare za opstanak iranskog islamističkog režima i njeno protivljenje uspostavljanju demokratske, prozapadne vlasti u Teheranu, piše "Fondacija za odbranu demokratije" (Foundation for Defense of Democracies, FDD) iz Vašingtona.

FDD konstatuje da je Ankara jasno stavila do znanja da neće pomagati napore SAD da demontiraju Islamsku Republiku. Turska je navodno uskratila američkim snagama pristup svom vazdušnom, kopnenom i pomorskom prostoru za operacije protiv Irana i odbila širu logističku saradnju. Ovaj stav je u dubokoj suprotnosti sa statusom Turske kao članice NATO-a i navodnog strateškog saveznika SAD.

Tokom brutalnog obračuna iranskog režima s demonstrantima u decembru 2025. godine, Ankara je izbegavala kritike Teherana, a u januaru ove godine Erdogan je čak čestitao iranskom predsedniku Masudu Pezeškijanu zbog "rešavanja" nemira, ponavljajući narativ Teherana da su demonstracije bile podržane spolja, kao do "terorističke zavere" povezane s Izraelom.

Umesto da stane uz iranski narod, Erdogan je radio na odlaganju ili sprečavanju američke i izraelske vojne akcije, navodeći zabrinutost zbog "regionalne nestabilnosti" što je u praksi funkcionisalo kao diplomatski štit za režim u Teheranu piše američka Fondacija.

Cilj Ankare je strateški, piše FDD: Oslabljen, ali netaknut islamistički režim u Teheranu bolje služi Erdoganovim regionalnim ambicijama nego demokratski Iran povezan sa Zapadom.

Opstanak Islamske Republike osigurava kontinuirano delovanje njene terorističke mreže posrednika – uključujući Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi – koja direktno cilja Izrael, a to se poklapa sa Erdoganovim kontinuiranim neprijateljstvom prema Izraelu, posebno od izbijanja izraelsko-palestinskog rata u Pojasu Gaze 2023 godine. Turska pruža političku i materijalnu podršku Hamasu od 2011. godine, pojačavajući širu kampanju Ankare za potkopavanje izraelske bezbednosti.

Pre napada 28. februara na Iran, Turska se pridružila grupi od nekoliko arapskih država u ponudi da posreduju u "diplomatskom rešavanju" spora Vašingtona i Teherana.

Predloženi okvir bi ograničio iransko obogaćivanje uranijuma, ograničio razvoj balističkih raketa i obustavio transfer oružja grupama na Bliskom istoku.

Primetno je da se po tom predlogu ne bi demontirala iranska nuklearnu infrastruktura, niti se pominjala domaća represija iranskog režima. Umesto toga, očuvala bi se stabilnost režima omogućavajući Teheranu da se nosi sa spoljnim pritiskom i potencijalno nadživi Trampovu administraciju, piše FDD.