Makron: Dozvolićemo privremeno razmeštanje naših aviona sa nuklearnim oružjem u savezničke zemlje
Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je danas da će Francuska povećati broj nuklearnih bojevih glava, prvi put u više decenija, i da će dozvoliti privremeno razmeštanje njenih aviona sa nuklearnim oružjem u savezničke zemlje, u sklopu nove nuklearne strategije te države usmerene na jačanje nezavisnosti Evrope.
"Nova strategija će omogućiti privremeno razmeštanje elemenata naših strateških vazduhoplovnih snaga u savezničke zemlje", rekao je Makron, ali je dodao da Pariz ni sa jednom drugom zemljom neće deliti proces donošenja odluka o upotrebi nuklearnog oružja.
Francuska je započela razgovore o takvim aranžmanima sa Velikom Britanijom, Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Belgijom, Grčkom, Švedskom i Danskom, kazao je Makron u vojnoj bazi u mestu Il Long na severozapadu Francuske, u kojoj se nalaze francuske podmornice sa balističkim raketama.
Cilj dugo planiranog Makronovog govora, najavljenog pre izbijanja najnovijeg rata na Bliskog istoku, bio je da objasni kako se francusko nuklearno oružje uklapa u bezbednost Evrope u vreme zabrinutosti koju na kontinentu izazivaju stalne tenzije sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Makron, koji je vrhovni komandant oružanih snaga prema Ustavu, rekao je i da će Francuska dozvoliti partnerima da učestvuju u vežbama odvraćanja i da će dozvoliti nenuklearnim snagama saveznika da učestvuju u nuklearnim aktivnostima Francuske.
Makron je danas takođe objavio da će Francuska povećati broj nuklearnih bojevih glava, kojih ima manje od 300, ali nije naveo za koliko. To će biti prvi put, bar od 1992. godine, da Francuska povećava nuklearni arsenal.
"Odlučio sam da povećam broj bojevih glava u našem arsenalu. Moja odgovornost je da osiguram da naše odvraćanje zadrži pouzdanu razornu moć", naveo je Makron.
Dodao je da su ga do zaključka da je neophodno da Francuska ojača nuklearni arsenal doveli evolucija odbrane francuskih rivala, pojava regionalnih sila, mogućnost koordinacije među protivnicima i rizici povezani sa širenjem nuklearnog oružja.
Evropski lideri izražavaju sve veće sumnje u vezi sa obavezom SAD da pomognu u odbrani Evrope u skladu sa takozvanim "nuklearnim kišobranom", politikom koja je dugo imala za cilj da osigura da saveznici, posebno članice NATO-a, budu zaštićeni američkim nuklearnim snagama u slučaju pretnje.
Makron je rekao da su nedavne promene u odbrambenoj strategiji SAD usred pojave novih pretnji pokazale preusmeravanje američkih prioriteta i ohrabrile Evropu da preuzme direktniju odgovornost za sopstvenu bezbednost. On je kazao i da bi Evropljani trebalo čvršće da uzmu sudbinu u svoje ruke.
Francuska je jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji otkako je Velika Britanija napustila taj blok 2020. godine.
"Ako bismo morali da koristimo naš arsenal, nijedna država, ma koliko moćna bila, ne bi mogla da se zaštiti od njega. I nijedna država, ma koliko velika bila, ne bi se oporavila od njega", kazao je Makron.
Neke evropske zemlje su već prihvatile Makronovu prošlogodišnju ponudu da razgovaraju o francuskom nuklearnom odvraćanju, čak i da uključe evropske partnere u nuklearne vežbe.
Ranije ovog meseca, nemački kancelar Fridrih Merc je rekao da je imao "prve razgovore" sa Makronom o tom pitanju i javno je govorio o mogućnosti da avioni nemačkog ratnog vazduhoplovstva budu korišćeni kao nosači francuskih nuklearnih bombi. Međutim, Makron je u današnjem obraćanju isključio takvu mogućnost.
Francuska i Velika Britanija su u julu usvojile zajedničku deklaraciju koja omogućava da nuklearne snage obe zemlje budu "u koordinaciji", iako ostaju nezavisne. Velika Britanija, koja više nije članica EU, ali jeste u NATO-u, jedina je evropska zemlja sa nuklearnim arsenalom, uz Francusku.
Makron uporno insistira da će bilo koja odluka o upotrebi francuskog nuklearnog oružja ostati isključivo u rukama predsednika Francuske.
Teme
Svet
