Platforma SE: Srbija postala glavno žarište napada na slobodu medija

Srbija je prošle godine postala "glavno žarište napada na slobodu medija u Evropi", gde su novinari bili meta pretnji, zastrašivanja, napada policajaca, kampanja blaćenja, a neprijateljsko okruženje prema nezavisnim novinarima podsticali su svojim izjavama predsednik Aleksandar Vučić i drugi visoki zvaničnici, navodi se u danas objavljenom izveštaju Platforma Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara.

U godišnjem izveštaju 15 partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope, kojim je obuhvaćeno 46 članica SE i Rusija, navodi se da je najveći broj fizičkih napada na novinare zabeležen tokom protesta u Gruziji, Srbiji i Turskoj.

Srbija je takođe među zemljama sa najvećim brojem upozorenja o ozbiljnim pretnjama po slobodu medija registrovanih na toj platformi, a takođe je jedna od zemalja sa najvećim brojem SLAPP tužbi protiv medija, pri čemu najveći pritisak trpe istraživački mediji koji istražuju kriminal i korupciju.

Broj alarma koje je zabeležila ova Platforma naglo je porastao tokom godine i "medijsko okruženje je postajalo sve više neprijateljsko za novinare", posebno posle urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, što je pokrenulo proteste protiv korupcije.

Novinari su, dodaje se, tokom protesta bili meta napada policajaca i pristalica vladajuće partije.

U izveštaju se ocenjuje da se situacija pogoršala za nezavisne novinare koji su izveštavali sa protesta i da je u Novom Sadu bilo više incidenata ometanja novinara, uključujući hapšenja i oduzimanje opreme.

"Prekomerna upotreba sile od organa za sprovođenje zakona predstavljala je ozbiljan dodatni rizik po bezbednost novinara, a policajci ili nisu reagovali ili su se direktno suočavali sa novinarima nasiljem i proizvoljnim hapšenjima", navodi se u izveštaju i dodaje da je "posebno nasilan" bio protest u Beogradu 28. juna kada su povređeni brojni novinari.

U izveštaju se ocenjuje da su izjave visokih zvaničnika, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, doprinele podsticanju neprijateljstva prema nezavisnim glasovima predstavljajući ih kao "neprijatelje" države.

"Ovo neprijateljstvo je posebno bilo usmereno ka glavnoj preostaloj nezavisnoj TV stanici N1", navodi se u izveštaju i podseća da je Vučić "javno podržao kampanju blaćenja provladinog tabloida" protiv novinara te televizije, kao i da je javno ponizio njenog novinara Mladena Savatovića, koji je posle toga dobio nove pretnje.

Nakon što je Vučić u julu optužio N1 za "čist terorizam", redakcija te medijske kuće je primila pismo u kojem joj se preti napadom "u stilu Šarli Ebdo", pored svakodnevnih pretnji smrću koje dobija na internetu.

"Ovo prati obrazac diskreditovanja novinara i podsticanja neprijateljstva prema medijima, pri čemu su lokalni novinari sve više meta i suočavaju se sa većim bezbednosnim rizicima", ocenjuje se.

Pretnje napadima "u stilu Šarli Ebdo", dobijali su i zaposleni na televizijama Nova, u listu Danas, nedeljniku Radar i glavna urednica Insajdera, navodi se u izveštaju i ukazuje i na slučajeve Nenada Kulačina, Marka Vidojkovića i Dinka Gruhonjića, koji su bili meta kampanja blaćenja i mržnje, dok su "počinioci retko izvedeni pred lice pravde".

Tokom prošle godine bilo je novih slučajeva nezakonite upotrebe naprednih špijunskih alata za nadzor protiv novinara.

Na meti kampanja blaćenja bila su i udruženja novinara, dok je novoosnovana Asocijacija novinara Srbije (ANS) "širila lažne narative", optužujući NUNS da "podržava organizatore nereda", zbog obezbeđivanja zaštitne opreme za novinare koji su izveštavali sa protesta.

Monitor medijskog pluralizma (MPM) Centra za medijski pluralizam i slobodu medija iz 2025. godine, identifikovao je visoke rizike (68 odsto) u Srbiji, zbog koncentracije medijskog tržišta pod sve većom državno-partijskom kontrolom.

Prema tom monitoru, proces imenovanja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo je imao nedostatke, pri čemu su mnogi ocenili da je sproveden bez neophodne transparentnosti i nezavisnosti.

U izveštaju se podseća da su TV kanali N1 i Nova TV u aprilu uklonjeni sa satelitske platforme, kao i  da su u julu istrage novinara OCCRP-a i KRIK-a otkrile politički motivisane planove za slabljenje njihove nezavisnosti.

Nekoliko visokih zvaničnika je optužilo te televizije da navodno deluju protiv države, uključujući ministra informisanja Borisa Bratinu koji je rekao da "ne treba da postoje u etru na teritoriji Srbije".

U izveštaju se ocenjuje da Radio-televizija Srbije nema uređivačku nezavisnost i da više meseci nije izveštavala o protestima.

"Javni servis RTS, kritikovan zbog izveštavanja o protestima, nije pošteđen političkog mešanja. Medijski profesionalci u raznim medijskim kućama, kao što su Juronjuz Srbija, ELLE Srbija, Večernje novosti i Politika, otpušteni su ili primorani da podnesu ostavke zbog otpora cenzuri i odbrane etičkog novinarstva", ocenjuje se u izveštaju.

Podseća se i da je Platforma Media Freedom Rapid Response (MFRR) posle misije solidarnosti u aprilu u Beogradu i Novom Sadu opisala situaciju u slobodi medija kao "vanrednu". Platforma je u svom izveštaju pozvala srpske vlasti da okončaju javne napade na novinare, zaustave nezakonite policijske akcije i nezakoniti nadzor, istraže sve napade i obezbede nezavisnu regulaciju medija, a Evropsku uniju da javno osudi napade, kampanje blaćenja, političko mešanje u medije i upotrebu špijunskog softvera i da dosledno vrši pritisak na srpske vlasti u vezi sa istragama o napadima na novinare.

U Evropi je, prema izveštaju, sloboda medija prošle godine i dalje bila pod stalnim pritiskom, usled pravnih pretnji, fizičkih napada i zastrašivanja, pokušaja zarobljavanja medija i transnacionalne represije.

"Politička previranja i javna mobilizacija doveli su do protesta, koji su dočekani nasiljem i strogim ograničenjima slobode medija. Dve zemlje su se izdvojile u napadima na novinare: Gruzija, gde su novinari bili pod žestoko represijom dok su izveštavali o masovnim protestima protiv vlade optužene da je autoritarna i antievropska, i Srbija, gde su održane demonstracije velikih razmera zbog nemara države nakon tragičnog urušavanja nadstrešnice na stanici u Novom Sadu", navodi se u izveštaju.