Francuski ministar: Proširenje je stvar EU, a ne stranih sila poput Rusije i SAD

Francuski ministar za evropske poslove Benjamin Hadad rekao je da raspored proširenja EU ne bi trebalo da diktiraju strane sile poput Rusije ili SAD i da Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan ne bi trebalo da budu ostavljeni "u sivoj zoni".
 
Hadad je to rekao za Politiko juče, uoči planiranog sastanka Saveta opštih poslova u Nikoziji koji je otkazan zbog bojazni oko bezbednosti, s obzirom na rat na Bliskom istoku. 

"Nijedna sila van EU ne bi trebalo da odlučuje o proširenju umesto članica", rekao je francuski ministar. 

Hadadovi komentari stižu u trenutku kada Evropska komisija i neke članice ulažu napore da uvedu Ukrajinu u blok već sledeće godine uz pomoć inovativnog pristupa poznatog kao "obrnuto proširenje" koje bi novim članicama dalo ograničene privilegije članstva.

Pritisak iz Brisela delom je motivisan činjenicom da je članstvo u EU adut u tekućim mirovnim pregovorima Ukrajine i Rusije koje predvode SAD.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski teži tome da njegova zemlja postane članica EU 2027. godine.

"Ni SAD ni Rusija ne bi trebalo da imaju nikakav uticaj na prolitiku proširenje EU", istakao je Hadad.

Pariz se zalaže za priključenje Ukrajine EU i francuski ministar insistira da Kijev, Moldavija i Zapadni Balkan ne treba da budu ostavljeni "u sivoj zoni, ranjivi na strani uticaj i agresiju".

Francuska međutim nije sklona predlozima za promenu načina na koji Unija prima nove članice.

"To proširenje mora ostati zahtevno i zasnovano na zaslugama kako bi se obezbedio njegov uspeh i kredibilitet", istakao je Hadad.

Uoči odloženog puta u Nikoziju za Politiko je govorila i evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je istakla da su pregovori Brisela i Crne Gore o članstvu te zemlje u EU ušli u poslednju godinu i da je ta mala balkanska zemlja prva u redu za ulazak u blok.
 
"Vreme je da se počne sa razgovorima o ugovoru o pristupanju Crne Gore", rekla je Kos. "Komisija je trenutno u završnoj fazi pripreme nacrta ugovora", dodala je evrokomesarka.

Prema njenim rečima, sledeći korak je utvrđivanje "koje su zaštitne mere potrebne da se osigura da buduće članice nastave da poštuju svoje obaveze nakon pristupanja".

Marta Kos je istakla da kandidati mogu da budu primljeni u EU brže nego ranije ali da se takođe mogu suočiti sa ograničenjima u članstvu. "To je važna lekcija naučena iz prethodnih proširenja", rekla je evrokomesarka.

Iako Kos nije rekla šta je razlog za brigu, jasno je da se to odnosi na Mađarsku koja je ušla u EU 2004.

"Potrebna nam je politika osiguranja od Trojanskih konja u EU, zemalja koje rade protiv naših zajedničkih ciljeva", rekla je ona. 

Politiko piše da su među ograničenjima koje predlaže Komisija "inovativne" mere za zaštitu budžeta Unije, ključnih politika i strukture odlučivanja, uključujući posvećenost lojalnoj saradnji.