RSE: Evropska komisija predstavila tri scenarija za prijem novih država u EU, članice rezervisane

Evropska komisija je predstavila nekoliko opcija za nastavak procesa proširenja Evropske unije (EU) državama članicama, ali se čini da one nisu voljne da menjaju pravila igre, iako su neki kandidati za članstvo, poput Srbije, već izrazili spremnost da uđu u taj blok bez određenih prava, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) od diplomatskih izvora u Briselu.

Na sinoćnoj večeri u Briselu, šef kabineta predsednice Evropske komisije Bjern Zajbert (Bjoern Seibert) izneo je ambasadorima članica EU tri scenarija za nastavak procesa prijema novih članica, rekli su za RSE izvori upućeni u raspravu.

Prema izvorima RSE, prvi scenario znači status kvo i podrazumeva zadržavanje postojećih pravila i članstvo u EU na osnovu zasluga.

Drugi scenario podrazumeva sistematičnu i postepenu integraciju u pojedine evropske politike, u skladu sa napretkom koji države ostvaruju. Zajbert je upozorio da bi za tu opciju bila potrebna nova pravna osnova unutar EU.

Treći scenario se naziva "obrnuto članstvo" ili "postepeno članstvo" i podrazumeva dve faze za buduće članice: prva bi obuhvatila članstvo i integraciju u pojedinim politikama, a druga postepeno proširenje prava i obaveza te članice. Ta ideja je, prema izvorima RSE, odmah naišla na odbijanje ubedljive većine članica EU.

Neke članice nisu odmah odbacile drugi scenario, navodeći da bi bile voljne da razmatraju mogućnost da se budućim članicama EU omogući pristup određenim vodećim projektima, poput energetike ili Jedinstvene zone plaćanja u evrima (SEPA).

Otkako su američki zvaničnici nagovestili da bi brži prijem Ukrajine u EU mogao da bude deo mirovnog paketa za okončanje rusko-ukrajinskog rata, u briselskim kuloarima je počelo da se raspravlja o načinima za ubrzanje ulaska Ukrajine u EU, i ako ona ne ispunjava sve kriterijume.

Izvori RSE navode da se sinoćna rasprava šefa kabineta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i ambasadora država članica odnosila uglavnom na Ukrajinu.

Razgovaralo se i o pristupu Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA), u kojoj su već neke zemlje Zapadnog Balkana iako nisu članice EU. Albanija i Crna Gora su se pridružile geografskom opsegu SEPA u novembru 2024, Severna Makedonija u martu, a Srbija u maju 2025, dok se puna operativna spremnost banaka očekuje do maja ove godine.

Ključno pitanje u raspravama o procesu proširenja EU je odustajanje budućih članica od prava veta, svojstvenom svakoj državi EU.

Tu ideju su prošle nedelje podržali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama koji su u zajedničkom autorskom tekstu za nemački FAZ predložili da zemlje kandidati dobiju pristup Jedinstvenom tržištu EU i Šengen zoni umesto punopravnog članstva u Uniji. To bi, između ostalog, značilo da one ne bi imale pravo veta pri donošenju odluka, ni poslanike u Evropskom parlamentu, ni članove u Evropskoj komisiji.

Međutim, taj model postepenog članstva bio bi manje povoljan za Crnu Goru jer se ona godinama angažovala i najviše od svih na Zapadnom Balkanu napredovala u kompleksnom procesu integracija sa ciljem punopravnog članstva.

Ostale zemlje koje zaostaju za Crnom Gorom u procesu pristupanja, imale bi priliku da izađu iz ćorsokaka. Severna Makedonija bi mogla da pređe preko neprestanih blokada pojedinih država članica, dok bi Bosna i Hercegovina i Kosovo imali priliku da se približe evropskim strukturama bez ispunjavanja svih uslova.

Evropska komesarka Marta Kos se uveliko zalaže za alternativni prijem budućih članica, ali nema punu podršku Evropske komisije. Njena šefica Fon der Lajen, prema saznanjima RSE, podržala bi tu ideju ako bi iza nje stale države članice.