NZZ: EU mora da se oslobodi starih šablona ako želi da bude akter, a ne posmatrač
Evropska unija u vezi s ratom na Bliskom istoku ostavlja utisak posmatrača, a ne aktera, i neće uspeti da se oslobodi uloge posmatrača sve dok se bude grčevito držala starih šablona razmišljanja, ocenjuje danas švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).
Dnevnik u komentaru piše da to što EU igra ulogu posmatrača ima i svoje "strukturne razloge", jer je Unija stvarana "za mir, a ne za ratno doba".
"Ekonomski EU možda spada među globalne 'teškaše', ali cilj njenih institucija je da ograniče političku moć zemalja članica i da ih nateraju da se natežu u potrazi za kompromisom i da razmirice rešavaju za pregovaračkim stolom u Briselu", piše NZZ.
S obzirom na velika razmimoilaženja među zemljama članicama, konsenzus koji je potreban u spoljnopolitičkim pitanjima "može u najboljem slučaju da ima za posledicu politiku najmanjeg zajedničkog imenitelja", a "u najgorem slučaju rezultat su blokade".
Dnevnik piše da je posle referenduma o izlasku Velike Britanije Evropska unija "jedinstvo pretvorila u dogmu", četiri osnovne slobode zajedničkog tržišta proglasila neodvojivim, a svaki pokušaj stvaranja manevarskog prostora za nacionalne posebnosti odbacivan je uz primedbu da Unija nije "švedski sto".
Međutim, ogromna geopolitička previranja posle ruskog napada na Ukrajinu primorala su i EU na prispitivanje i sada je odjednom "najmodernija reč postala reč fleksibilnost".
"Sada je 'EU različitih brzina' postala čak i zvanična doktrina predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen", piše švajcarski dnevnik i objašnjava da sada "voljne zemlje" mogu intenzivije da sarađuju u nekim pitanjima, da je ta saradnja otvorena za sve, ali da "ko ne želi da učestvuje, ne mora".
NZZ konstatuje da je ipak nedavna mađarska blokada kredita od 90 milijardi evra Ukrajini pokazala granice te fleksibilnosti.
Po pisanju lista, kriza oko Grenlanda razotkrila je i drugi razlog za nesposobnost EU da deluje: Evropljanima posle decenija zavisnosti od SAD "nedostaje moć prinude da, u svetlu topljenja međunarodnog prava, samostalno ostvare svoje interese".
U taj bezbednosno-politički vakuum nadiru novi evropski oblici saradnje, kao što su formati E-3 (Nemačka, Francuska i Velika Britanija), E-5, Koalicija voljnih ili Baltička osmorka, koji takođe svedoče o fleksibilnijoj EU, ali uz opasnost da se na "bezbrojnim" sastancima signalizira spremnost, a da konkretni rezultati budu skromni, piše NZZ.
"Činjenica je da su Evropljani i dalje veoma udaljeni od svog cilja strateške nezavisnosti od SAD", piše NZZ i dodaje da upravo zato NATO ostaje vitalan za odbranu Evrope.
Takođe, ako Evropa želi da se emancipuje od SAD, nema realističnog puta koji zaobilazi bližu saradnju sa atomskom i regionalnom silom Velikom Britanijom. Ali očigledno Brisel i deset godina posle referenduma o Bregzitu na Britaniju gleda kao na nekog ko bira samo ono što se njemu sviđa, a ne kao na strateškog partnera.
"Uz to, EU bi i u svojoj politici proširenja trebalo da igra upravo na kartu fleksibilnosti koju u novije vreme toliko propagira. Kada bi Ukrajina mogla ubrzano da uđe u EU, to bi bio važan signal i za Kijev i za Moskvu", piše dnevnik, dodajući da bi verovatno u početku bili potrebni određeni izuzeci od punopravnog članstva".
"Ali za odbrambenu sposobnost Evropljana bi integracije Kijeva u EU mogla srednjoročno da se ispostavi kao dobitak, iako je još u ratu", ocenjuje NZZ.
