Većina mladih na Zapadnom Balkanu smatra da im je zemlja zagađena, ali mnogi se ne bore protiv toga

Većina mladih na Zapadnom Balkanu smatra da je njihova zemlja zagađena, dok su po pitanju uticaja globalnog zagrevanja na njih lično mišljenja podeljena, pokazuju rezultati istraživanja Fondacije za otvoreno društvo.

Vožnja bicikla i izbacivanje plastike iz upotrebe su najčešći načini na koji se pripadnici Generacije Z bore protiv zagađenja, ali veliki broj njih ne radi ništa po tom pitanju, smatrajući da je zaštita životne sredine odgovornost vlada ili privatnih korporacija.

Istraživanje Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, u kojoj je prošle godine učestvovalo više od 6.000 ispitanika iz Albanije BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, pokazalo je da 26,9 odsto pripadnika Generacije Z, rođenih od 1997. do 2012. godine, misli da je njihova zemlja veoma zagađena, a 34,5 odsto da je zagađena.

Samo 2,3 odsto smatra da njihova zemlja uopšte nije zagađena, a 19,2 odsto da je donekle zagađena.

Gotovo 70 odsto ispitanika u Srbiji je reklo da je njihova zemlja zagađena ili veoma zagađena, najviše posle Severne Makedonije, dok je taj procenat najmanji u Crnoj Gori.

Istraživanje je pokazalo da percepcija ispitanika o zagađenosti u svojoj zemlji ne odražava stvarni nivo zagađenja.

Prema podacima sajta IQAir među 50 najzagađenijih gradova 2024. godine bila su 42 grada sa Zapadnog Balkana, sa najzagađenijim mestima u Severnoj Makedoniji, Srbiji i BiH.

Na primer, U Crnoj Gori, gde se nalaze drugi i treći najzagađeniji grad, samo 9,3 odsto pripadnika generacije Z smatra da je zemlja veoma zagađena, dok 26,6 odsto smatra da je zagađena.

Najveća svest o zagađenju je u Severnoj Makedoniji, a kao jedan od mogućih razloga u istraživanju se navode protesti zbog zagađenja vazduha širom zemlje, posebno u velikim gradovima poput Tetova i Skoplja.

Na pitanje šta rade u borbi protiv zagađenja najveći broj njih (30,8 odsto) je odgovorilo da koristi bicikl, dok 19,5 odsto više koristi javni prevoz.

Četvrtina ispitanika je rekla da manje koristi plastiku, 19,6 odsto da ne koristi plastične kese, 15,1 odsto da reciklira.

Reciklaža i javni prevoz, međutim, u velikoj meri zavise od vladinih politika i dostupnosti javnog prevoza i programa reciklaže, navodi se u istraživanju.

Značajan procenat ispitanika (18,7 odsto) je reklo da ne radi ništa i da smatra da država treba da se brine o zagađenju, dok je 12,4 odsto odgovorilo da privatne korporacije treba da brinu o svom zagađenju.

"Ovo je i dalje ispod proseka EU, prema podacima Eurobarometara, gde građani teret odgovornosti za klimatske promene prebacuju na nacionalne vlade (66 odsto), EU (59) i preduzeća i industriju (58)", navodi se u istraživanju.

Pitanje zaštite životne sredine je akutno i ne rešava se institucionalno, ističe se u istraživanju i ukazuje na podatke projekta "Converge2EU" koji pokazuju da se u oblasti životne sredine većina zemalja ili udaljava od standarda EU ili da će im trebati 20 do 100 godina i više da dostignu te standarde.

Zemlje Zapadnog Balkana su 2020. godine potpisale deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, čiji su neki od ključnih stubova smanjenje zagađenja vazduha i mere za zaštitu klime. Zelena agenda je instrument za ostvarivanje Evropskog zelenog dogovora u regionu, u cilju dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Istraživanje pokazuje da 40,4 odsto mladih veruje da klimatsko zagrevanje utiče na njih lično, ali 39,3 odsto ne veruje u to, dok 9,1 odsto ne misli da globalno zagrevanje postoji.

"Ovo je iznenađujuće za region u kojem je bilo protesta zbog ekoloških problema, kao i za region koji se suočava sa ozbiljnim nivoom zagađenja", navodi se u istraživanju.

Podseća se da je u regionu poslednjih nekoliko godina bilo protestnih pokreta za zaštitu životne sredine.

"Ove mobilizacije se obično dešavaju u manjim zajednicama pogođenim vladinim politikama koje ugrožavaju životnu sredinu. Drugi su bili veći pokreti poput pokreta Eko gerila u Severnoj Makedoniji ili protesta protiv Rio Tinta u Srbiji", navodi se.

Neki učesnici istraživanja smatraju da je životna sredina osnova za idealno društvo, dok drugi veruju da je potrebno fokusirati se na hitnija pitanja, kao što je ekonomija.


Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.