Golubović je za agenciju Beta kazala da je stav Zavoda da džinovska crna topola ispunjava neka od glavnih prirodnih obeležja koja su neophodna za zaštitu, ali su odbili da je stave pod zaštitu jer se nalazi u "dvorištu ograđenom živom ogradom koja zaklanja pogled na stablo i ograničava pristup".
"Stručnjaci Zavoda naveli su u svom izveštaju da topola poseduje temeljne vrednosti koje su neophodne za zaštitu kao što su autohtonost, reprezentativnost, raznovrsnost bioloških i predeonih obeležja i estetičnost, odnosno pejzažnu atraktivnost", rekla je Golubović.
Ona je kazala da je Zavod odbio da topolu stavi pod zaštitu države zbog njenog "položaja".
"U izveštaju Zavoda je rečeno da stablo ne može biti zaštićeno jer se nalazi u privatnom dvorištu, pa ne može da bude korisno za naučna istraživanja, odmor, sport i rekreaciju. Taj argument je neprihvatljiv jer se mnoga stabla u našoj zemlji koja su pod zaštitom države nalaze na privatnom zemljištu", naglasila je Golubović.
Foto: Beta/Biljana Ljubisavljević
Prema njenim rečima, u izveštaju Zavoda za zaštitu spomenika prirode Srbije potvrđeno je da se radi o ogromnom stablu visne 22 metra, obima debla 5,12 metara i prečnika 1,63 metra.
"Procenili su starost topole na oko 100 godina, sa čime se apsolutno ne slažem. Verujem da je po starosti crna topola u mom dvorištu starija od crne topole u Kotoru koja se već godinama nalazi pod zaštitom crnogorske države. To stablo je zasađeno 1667. godine, a visoko je 17 metara", izjavila je Golubović.
Ona navodi i da za procenu njegove starosti nisu sprovedene dendrohronološka analiza, merenje Preslerovim svrdlom, matematički proračun rastnog faktora i stručno veštačenje biologa ili dendrologa sa dokumentovanim nalazom.
"Bez primene merljive i proverljive metode, procena starosti ostaje subjektivni iskaz bez naučnog i stručnog potkrepljenja", smatra Golubović.
U izveštaju je, dodala je ona, rečno da stablo ima jednu "rak ranu", ali da je u celini vitalno.
"Stručnjaci Zavoda su naveli da stablo crne topole spada u grupu mekih lišćara koje karakteriše brz rast, mala čvrstina kao i kratak životni vek u odnosu na tvrde lišćare, tako da predstavlja potencijalnu opasnost po prolaznike i stanare. Sa tim se takođe apsolutno ne slažem, topola nikoga ne ugrožava", kazala je Golubović.
Ona je kazala da ne odustaje od borbe za zaštitu stabla u svom dvorištu i zbog toga će se ponovo obratiti Zavodu za zaštitu spomenika prirode Srbije i Ministarstvu zaštite životne sredine, koje joj je izašlo u susret i poslalo izveštaj o odbijanju njenog zahteva, jer Zavod to nije učinio.
"S obzirom da su priznata temeljna prirodna obeležja crne topole, a da razlozi odbijanja nisu zasnovani na dokumentovanoj stručnoj analizi vec samo na osnovu subjektivne nestručne analize, smatra da je došlo do pogrešne primene Pravilnika o zaštiti stabala i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja", navela je Golubović.
Prema njenim rečima, Pravnilnik kao primarne kriterijum navodi autohtonost, reprezentativnost, očuvanost i vitalnost, estetsku i pejzažnu vrednost, retkost ili izuzetnost, a sve te kriterijume crna topola ispunjava.
Kriterijumi, dodala je, koji se odnose na funkciju, dostupnost i potencijal za obrazovno-rekreativne aktivnosti predstavljaju dopunske elemente vrednovanja, ali nisu propisani kao eliminacioni uslov za proglašenje spomenika prirode, naročito kada je reč o pojedinačnom stablu.
"U našoj zemlji postoje brojni primeri zaštićenih pojedinačnih stabala na privatnim parcelama. Spremna sam da dam pismenu i overenu saglasnost kojom se omogućava pristup zainteresovanim licima, čime se i taj navodni nedostatak otklanja", istakla je Golubović.
Prema njenim rečima, tvrdnja stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije da stablo predstavlja "potencijalnu opasnost" nije potkrepljena statičkim elaboratom, analizom faktora loma, procenom arboriste i dokumentovanom analizom stabilnosti.
"Oni su ocenili da stablo predstavlja potencijalnu opasnost, iako su imali uvid u rezultate merenja rezistografom koje je uradilo Javno komunalnog preduzeća 'Medijana'. To merenje pokazuje da dubine od 40 centimetara u stablu ne postoji trulež niti šupljina", istakla je Golubović.
Ona je kazala da je podnela zahtev za dostavljanje kompletne dokumentacije u vezi sa postupanjem Zavoda za zaštitu prirode Srbije povodom inicijative za zaštitu stabla crne topole.
Golubović je istakla da je veoma zabrinuta za sudbinu stabla za koje smatra da je staro više od 350 godina i koje je, po svedočenju meštana, vekovima bila "zapis" odnosno sveto drvo oko kojeg su se okupljali tokom velikih svetkovina i praznika.
Prema njenim rečima proteklih godina su investitori, gradeći zgrade u Donjoj Vrežini, posekli mnoga stabla, tako da se pribojava da bi izgradnja višespratnica u neposrednoj blizini stabla crne topole, ugrozila i njen opstanak jer bi joj sigurno bile isečene pojedine grane i deo žila korena.
