BBC sa kurdskim borkinjama tajnog ženskog bataljona
Kao odgovor, Iran je izvršio napade na nekoliko grupa Kurda, a jedan balističkom raketom u kojem je poginuo jedan borac.
Američki predsednik Donald Tramp je 5. marta rekao da podržava ofanzivu Kurda na Iran, ali je dva dana kasnije rekao da ne želi da se Kurdi bore u Iranu.
BBC je proveo vreme sa jednom grupom kurdskih boraca - bataljonom koji čine isključivo žene.
Danima su trajali pregovori o pristupu dubokim pećinama i podzemnim tunelima gde su baze boraca iranskih Kurda na severu Iraka .
Poslednjih decenija nekoliko kurdskih pobunjeničkih grupa se iz Irana preselilo u planine u Iraku, gde se skrivaju od iranske obaveštajne službe, njenih šiitskih saveznika u Iraku i turskih snaga.
Nedavno su glavne grupe iranskih Kurda na severu Iraka obrazovale koaliciju, a spekuliše se i da je američki Tramp stupio u neposredan kontakt sa njihovim vođama i tražio da se uključe u rat.
Jedna od najbolje organizovanih grupa je Stranka za slobodan život Kurdistana (PJAK) koja tvrdi da se godinama priprema da vrati snage u Iran.
PJAK strogo čuva podatke o broju boraca, ali se procenjuje da se oko 60 boraca, uglavnom žena, obučava u jednoj bazi još pre početka rata SAD i Izraela protiv Irana.
Borkinje imaju vojne vežbe, ideološke seminare i obuku za sticanje različitih veština, kao što su upotreba snajpera i dronova.
Dok su rasle tenzije između SAD i Irana, prošle su i medicinske preglede u okviru priprema za moguće raspoređivanje prema granici.
Kada je imala 20 godina, jedna od njih, Evrin, napustila je studije geografije u iranskom gradu Urmiji i pridružila se pešadijskoj jedinici PJAK. Kasnije je postala portparolka.
Govoreći iz jedne od tajnih pećina, Evrin kaže da je polovinu života provela u ovim planinama i da od odlaska iz Irana nije videla porodicu.
Pre no što je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei poginuo u američkim i izraelskim napadima, talas protesta koje su predvodile žene širom Irana od 2022. je već bio oslabio Islamsku Republiku, kaže Ervin pre svega o nemirima koje je izazvala smrt 22. godišnje Mahse Amini, Kurdkinje koju je iranska policija uhapsila jer nije poštovala pravila o obaveznom pravilnom nošenju marame preko glave.
Pre nego što se pridružila PJAK-u, 18-godišnja Bigen učestvovala je u masovnim protestima i odbijala je da nosi maramu u školi kao čin građanske neposlušnosti.
"Žene nemaju mnogo izbora. Ili moramo da trpimo porodično nasilje i društvena ograničenja ili da se zaštitimo revolucijom", kaže Bigen.
Kurdske pobunjeničke grupe se često optužuju za regrutovanje maloletnika, a Bigen je zaista još pohađala školu u Iranu kada se pre tri godine pridružila pobunjeničkoj grupi.
PJAK je osnovan 2004. godine i bio je povezan sa Radničkom partijom Kurdistana (PPK) separatističkom organizacijom u Turskoj koja je 2024. godine položila oružje posle četiri decenije sukoba sa turskom državom.
PJAK je saopštio da poštuje tu odluku, ali da će iranski Kurdi nastaviti oružanu borbu protiv Islamske Republike.
I Turska i Iran ovu organizaciju smatraju terorističkom.
Tursko Ministarstvo odbrane poručuje da prati aktivnosti "terorističke grupe PJAK", koju optužuje za podsticanje etničkog separatizma i ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu.
