Mladi u EU se nerado politički angažuju, naginju centru

Mladi u Evropskoj uniji, uprkos raširenom suprotnom uverenju, u najvećoj meri naginju političkom centru, pokazalo je istraživanje Fondacije Alijanc u pet najvećih članica EU.

Istraživanje sprovedeno među populacijom uzrasta 16 do 39 godina, pokazalo je da se sklonost političkom centru kreće od 42 odsto u Španiji, do 52 odsto u Italiji. 

Srazmerno najveći broj anketiranih priklonio se toj opciji i u Nemačkoj (48 odsto), Poljskoj (46 odsto) i Francuskoj (43 odsto), preneo je Juronjuz.

Suprotno uverenju da su mladi ljudi generalno skloniji levici, postotak onih koji se identifikuju sa levicom ili krajnjom levicom se u pet navedenih zemalja kreće od 19 odsto u Poljskoj, do 28 odsto u Španiji. 

U Nemačkoj je takav politički afinitet izrazilo 26 odsto mladih, u Feancuskoj 14 odsto i u Italiji 12 odsto.

Poljska je sa 35 odsto zemlja u kojoj se najviše anketiranih izjasnilo za desni politički spektar, a među njima, kao i u Francuskoj, čak 17 odsto za krajnju desnicu. 

Sve desne političke opcije uživaju simpatiju 33 odsto Francuza, 30 odsto Španaca, i 26 odsto mlađih ljudi u Italiji i u Nemačkoj, gde se sa 10, odnosno 9 odsto, najmanji postotak anketiranih identifikovao sa krajnjom desnicom.

Ipak, u svih pet zemalja se u anketi iskristalisao jedan zajednički imenitelj, a to je snažan osećaj zajedničkog evropskog identiteta. 

Juronjuz dodaje da učesnike ankete bez obzira na ideološke razlike povezuje i vizija drugačije budućnosti.

U ispitivanju je u proseku 65 odsto anketiranih mladih i mlađih odraslih osoba reklo da želi da živi u društvu koje se ne bi kao sadašnja koncentrisalo isključivo na privredni rast.

"Zamišljaju svet u kojem bi prioritet imali održivost, čista životna sredina i smisleni oblici političke participacije, čak i ako bi to značilo prihvatiti kompromise kao što su sporiji napredak ili uži izbor za potrošače", piše u izveštaju.

Takve želje za promenom, kako se navodi, često idu ruku pod ruku sa frustracijom i gubitkom vere u demokratiju, posebno kod ljudi u ranim 30-im godinama, pa je gotovo polovina (47 odsto) učesnika ankete ocenila da su duboko politički uskraćeni.

Istovremeno, u proseku 28 odsto podržava takozvane "regresivne vizije društva", koje uključuju ponovno uspostavljanje tradiconalnih rodnih uloga i marginalizaciju manjina. Takve su težnje najviše pokazali učesnici ankete u Francuskoj (34 odsto) i u Poljskoj (33 odsto).   

Jedna značajna manjina od 11 odsto podržala je i ekstremne mere za suzbijanje suprotnih političkih stavova, uključujući vređanje političkih protivnika i primenu nasilja da bi se postigle promene. I u tome sa 17 odsto prednjače mlađi ljudi u Francuskoj.

Većina mlađih Evropljana (57 odsto) retko se angažuje u politici, čak i ako nisu apolitični i imaju svoja uverenja, i učešće u politici se za njih najčešće svodi samo na izbore.