Srbija druga u regionu po kapacitetu vetroenergije
Izvori
| Izvor: Beta
| 16.03.2026
|
access_time
13:20
Hrvatska je trenutno lider u kapacitetu vetroenergije u regionu sa 1.264 megavata (MW) instalisanih kapaciteta, Srbija je na drugom mestu sa više od 800 MW, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina grade stabilnu bazu kroz projekte srednje veličine, dok Slovenija ostaje na margini razvoja vetroenergije.
OIE Srbija je navelo da se u zemljama regiona, koji godinama zavisi od uglja i velikih hidroelektrana, poslednjih nekoliko godina beleži blagi rast kapaciteta iz vetroenergije.
Krajem 2025. godine region je imao 2,56 gigavata (GW) instalisanih kapaciteta iz vetra, što je manje od 1 odsto ukupnog evropskog kapaciteta.
Udruženje je saopštilo da analiza pokazuje da se region nalazi u fazi ubrzane energetske tranzicije uz pomoć vetroenergije, ali da tempo i obim razvoja značajno variraju od zemlje do zemlje.
"Hrvatska je već izgradila snažnu bazu projekata vetroelektrana, Srbija beleži rast kroz kombinaciju privatnih i državnih investicija i do sada ima najveći projekat vetroelektrane u regionu (Čibuk 1), Crna Gora i Severna Makedonija tek ulaze u novu fazu širenja kapaciteta, dok se Bosna i Hercegovina oslanja na partnerstva domaćih i stranih investitora", navodi se u saopštenju.
Prema podacima evropske asocijacije za vetar Vind Jurop (WindEurope), države regiona bi do 2030. godine trebalo da dostignu više od 5,19 GW ukupnih instalisanih kapaciteta iz vetra, ukoliko se izgradi 2,6 GW planiranih kapaciteta u regionu, što bi bio rast od 103 odsto.
Najviše kapaciteta, prema prognozi, do 2030. godine imaće Srbija sa 2.100 MW i Hrvatska (1.640 MW), zatim Severna Makedonija (520 MW), Bosna i Hercegovina (510 MW), Crna Gora (310 MW), dok bi Slovenija u istom periodu imala nešto više od 100 MW.
Srbija
Srbija ima 13 vetroelektrana i 824,2 MW kapaciteta, a prošle godine je na mrežu priključeno novih 199 MW instalisanih kapaciteta, što predstavlja rast od 24 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Najveći projekat u Srbiji je trenutno Čibuk 1, snage 158 MW, koji je izgradila kompanija Vetroelektrane Balkana DOO, uz investiciju od 270 miliona evra obezbeđenu od IFC grupacije i EBRD.
Vetropark Čibuk 2, snage 154 MW, finansiran je od strane kompanija Masdar i Taaleri, uz projektno finansiranje koje su obezbedile banke UniCredit i Erste banka. Vrednost investicije iznosi 212 miliona evra.
Slede projekti Kovačica (104,5 MW) sa investicijom od 189 miliona evra, kao i Alibunar (42 MW) vredan 72 miliona evra i Malibunar snage 8 MW.
Vetropark Pupin, snage 94 MW, koji se nalazi u blizini vetroparka Kovačica, vredan je približno 100 miliona evra.
Vetropark Kostolac je prvi projekat vetroenergije koji je realizovala Elektroprivreda Srbije. Smešten je na zatvorenim kopovima uglja u okolini Kostolca, sa ukupnom snagom od 66 MW raspoređenom na 20 vetrogeneratora od po 3,3 MW.
Na istoku Srbije, projekat VE Krivača (103,3 MW), vredan 155 miliona evra, razvijala je kompanija MK Group i slovenački investicioni fond Alfi.
Ostale vetroelektrane u Srbiji su Košava snage 68 MW vredna 117 miliona evra, Alibunar 1 (9 MW), La Piccolina (6,6 MW), Kula (9,9 MW) i najmanja Devreč (0,6 MW) koja je prva vetroelektrana u Srbiji.
Hrvatska
Hrvatska je regionalni lider u instalisanoj snazi projekata vetroelektrana, navodi OIE Srbija.
Prema poslednjim podacima Hrvatskog operatora prenosnog sistema u novembru 2025. godine, u Hrvatskoj je u redovnom pogonu bilo 29 vetroelektrana sa kumulativnom instalisanom snagom od 1.181 MW i odobrenom snagom priključenja od 1.156,85 MW. Još dve vetroelektrane nalazile su se u probnom pogonu ili fazi izgradnje, sa dodatnih 83 MW instalisane snage.
Prema najnovijim podacima Vind Jurop, Hrvatska je tokom 2025. godine imala ukupno 1.264 MW instalisanih kapaciteta na mreži, od toga 27 MW novih u odnosu na 2024. godinu.
Među najvećim projektima izdvajaju se Senj (156 MW), Krš Pađene (142 MW) i ZD2P&3P (125 MW), koji predstavljaju ključne stubove energetske tranzicije u Hrvatskoj.
Crna Gora
Prvi veliki projekat u Crnoj Gori bio je vetropark Krnovo, instalisane snage 72 MW, koji je pušten u rad 2017. godine. Projekat je vredan 139 miliona evra.
Drugi projekat je vetropark Možura, instalisane snage 46 MW, koji je pušten u rad 2019. godine, a projekat je vredan 90 miliona evra.
Krnovo i Možura su jedine elektrane koje su trenutno na mreži u Crnoj Gori, što kumulativni kapacitet dovodi do 118 MW. Tokom prethodne godine, nijedan novi megavat iz energije vetra nije bio na mreži u Crnoj Gori.
Trenutno je u izgradnji vetropark Gvozd, instalisane snage 54 MW, koji razvija Elektroprivreda Crne Gore (EPCG). Projekat se finansira kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 82 miliona evra.
Severna Makedonija
Severna Makedonija je tokom 2025. godine instalisala novih 30 MW kapaciteta, te je kumulativni kapacitet vetra iznosio 103 MW, podaci su iz izveštaja Vind Jurop.
Prvi vetropark u Severnoj Makedoniji je Bogdanci, pušten u komercijalnu proizvodnju 2014. godine. Sa instalisanom snagom od 36,8 MW, projektom vrednim 55,5 miliona evra i investitorom Elektrani na Severna Makedonija, Bogdanci je označio početak energetske tranzicije.
Nakon toga, izgrađen je projekat Bogoslovec sa kapacitetom od 36 MW, a vetropark je pušten u rad 2023. godine.
Treći projekat je vetropark Dren, snage 44 MW, smešten u Demir Kapiji, koji je u probnom radu od kraja 2025. godine.
Pored ovih projekata, očekuje se puštanje u rad vetroparka Rosoman (30 MW), dok je najveći poduhvat izgradnje započet u julu 2025. godine, vetropark Štip sa instalisanom snagom od 400 MW i investicijom vrednom 500 miliona evra.
Bosna i Hercegovina
OIE Srbija je saopštilo da je Bosna i Hercegovina u poslednjih nekoliko godina ostvarila postepen, ali stabilan rast u sektoru vetroenergije, uz sve veći interes domaćih i stranih investitora.
Na kraju 2025. godine, BiH je prema podacima Vin Jurop imala ukupno 244 MW kapaciteta vetroelektrana, ali nijedan novi megavat na mreži tokom godine.
Prva vetroelektrana u BiH bila je Mesihovina kod Tomislavgrada, instalisane snage 50,6 MW i vrednosti 81 milion evra, koja je puštena u rad 2018.
Drugi značajan projekat je vetroelektrana Podveležje, koju je izgradila Elektroprivreda BiH. Sa svojih 15 vetrogeneratora ukupne snage 48 MW, ovaj vetropark godišnje proizvodi oko 120 GWh električne energije.
Pored toga, pripremaju se i projekti poput vetroelektrane Bitovnja (do 90 MW) i vetroelektrane Vlašić (do 50 MW).
Privatne kompanije su takođe doprinele razvoju vetroelektrana, među kojima su Jelovača, snage 36 MW, Ivovik, snage 84 MW, i Ivan Sedlo, kapaciteta 25 MW.
Slovenija
Slovenija ima veoma skroman razvoj u oblasti vetroenergije, navodi OIE Srbija.
Prva vetroelektrana bila je Dolenja vas, instalisane snage 2,3 MW, koja je izgrađena 2012.
Pored toga postoji još jedna manja vetroturbina (0,9 MW), ali ukupni kapacitet iz energije vetra u Sloveniji ostaje simboličan.
Evropa
Dok region beleži stabilan rast kapaciteta iz vetroenergije, godišnji izveštaj organizacije Vind Jurop pokazuje da je vetar postao stub evropske energetike, navodi se u saopštenju OIE Srbija.
Krajem 2025. godine Evropa je imala 304 GW instalisanih kapaciteta iz vetra, od toga 265 GW na kopnu i 39 GW na moru.
Tokom prošle godine dodato je 19,1 GW novih kapaciteta, od čega 90 odsto na kopnu, a samo u zemljama Evropske unije instalisano je 15,1 GW, što je 16 odsto više nego prethodne godine.
Vetar je pokrio 19 odsto ukupne potrošnje električne energije u EU, dok su pojedine zemlje poput Danske (50 odsto), Litvanije i Irske (33) i Švedske (30) imale znatno veći udeo.
Država sa najviše novih kapaciteta bila je Nemačka sa 5,7 GW novih kapaciteta, zatim Turska (2,1 GW), Švedska (1,8 GW), Španija (1,6 GW), Francuska (1,4 GW) i Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW).
Investicije u nove projekte dostigle su 45 milijardi evra, a odluke o finansiranju pokrivaju 20,9 GW budućih kapaciteta.
Vind Jurop očekuje da Evropa u periodu 2026–2030. instališe 151 GW novih kapaciteta, prosečno 30 GW godišnje.
EU će dodati oko 112 GW novih kapaciteta, ali to je i dalje ispod cilja od 425 GW kapaciteta vetra do 2030. godine.
Očekuje se da će 77 odsto svih novih kapaciteta biti na kopnu, dok će zamena starih turbina novim značajno povećati proizvodnju uz manji broj turbina.
