Đedović Handanović: Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas, na otvaranju  dvodnevne međunarodne konferencije "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije", da Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije kroz razvoj regulative, pilot projekata i jačanje domaćih kapaciteta u ovoj oblasti.

"Vodonik je u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine prepoznat kao energent koji će imati važnu ulogu u dugoročnoj energetskoj budućnosti zemlje i u narednom periodu težište biti na razvoju regulatornog okvira koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika", kazala je ona na otvaranju konferencije u Beogradu i dodala da bi Srbija koristila zeleni vodonik pre svega u teškoj industriji i transportu.

Podsetila je i da je izmenema Zakona o energetici 2024. godine prvi put previđena izrada programa razvoja vodonika, čime je otvoren prostor da se vodonik sistemski uključi u razvoj energetskog sektora.

"Srbija trenutno radi na pripremanju zakonodavnog okvira i u tom procesu oslanjamo se na podršku Evropske unije. U okviru programa Evropske unije odobren je projekat 'Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles' i trenutno radimo na izradi programa razvoja vodonika, ali kao što smo rekli i na sveobuhvatnoj strategiji", kazala je Đedović Handanović.

Dodala je da je cilj ovog procesa da se uspostavi moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim standardima i propisima.

Prema njenim rečima, paralelno sa razvojem regulative rade se i pilot projekat koji treba da omoguće i sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. 

"Uz podršku Evropske unije razvija se i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča. Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih izvora energije", kazala je ministarka.

Dodala je da se u narednom periodu, u skladu sa Strategijom razvoja energetike, očekuje razvoj drugih demonstracionih projekta proizvodnje i korišćenja vodonika, a i da se sa daljim rastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, padom cene elektrolizera, odnosno veće dostupnosti tehnologije, može očekivati i početak komercijalne proizvodnje zelenog vodonika u Srbiji.

"Ovaj razvoj zahteva ne samo tehnološki napredak, nego i jačanje regilatornog okvira, razvoja standarda i znanja, međunarodnih partnerstava i oslanjanja na znanja drugih zemalja koje su u projekte sa zelenim vodonikom ušle pre Srbije", zaključila je Đedović Handanović.

Konferenciju, koju je organizovao Klaster za razvoj projekata vodonika u Srbiji, okupila je predstavnike iz 24 zemlje iz elektroenergetskih kompanija, industrije, investitora, finansijskih institucija, regulatora i međunarodnih organizacija koje su uključe u razvoj velikih energetskih i infrastrukturnih projekata.

U pitanju je međunarodni stručni i poslovni događaj posvećen ulozi vodonika u globalnoj energetskoj tranziciji.

Učesnici će tokom te stručne i poslovne manifestacije razgovarati o razvoju projekata vodonika, integraciji obnovljivih izvora energije, infrastrukturnim izazovima i investicionim mogućnostima sa fokusom na konkretne projekte, tržišne trendove i praktična rešenja koja oblikuju budući energetski sistem.

Vodonik ima značajan potencijal u tranziciji energetskog sektoru, ali veliki deo vodonika koji se danas koristi je tzv. sivi vodonik, proizveden se iz fosilnih goriva, pri čemu se emituju značajne količine ugljen-dioksida.

Zbog toga se teži da se on zameni zelenim vodonikom koji se proizvodi elektrolizom vode uz korišćenje energije iz obnovljivih izvora i bez emisije štetnih gasova.