Institut V-DEM svrstao Srbiju na 112. mesto u svetu po stanju demokratije

U Srbiji su  i 2025. godine zabeleženi razgradnja demokratije, odsustvo slobodnih izbora, vladina izborna zastrašivanja i opadanje participacije civilnog društva, pokazuje analiza švedskog Instituta Varijante demokratije (V-DEM).

Srbija je tako i dvanaestu godinu zaredom ostala među zemaljama koju je Institut V-DEM sa Univerziteta u Geteborgu okarakterisao kao izborne autokratije - zemlje u kojima postoje izbori, ali oni nisu ni slobodni ni fer.

Po Indeksu liberalne demokratije (LDI), Srbija je zauzela 112. mesto među proučenih 179 zemalja. 

U izveštaju V-DEM, taj indeks kao centralni parametar kombinuje postojanje institucija izborne demokratije, funkcionalnu kontrolu i ravnotežu između izvršne i zakonodavne vlasti i pravosuđa, i snažnu vladavinu prava koja jamči poštovanje osnovnih sloboda.

Srbija se uz Kambodžu i Obalu slonovače navodi kao jedna od tri zemlje u kojima je došlo do pada kako indikatora slobodnih i poštenih izbora, tako i znatnog urušavanja autonomije izbornih tela. 

Takođe, Srbija je u grupi u sa 21 zemljom u kojima je zabeležen porast izbornog zastrašivanja iza kojeg stoje vlasti, piše u izveštaju pod naslovom "Razgrađivanje demokratske ere".

"Srbija je bila izborna demokratija kada je počeo period njene autokratizacije. Demokratija se pretvorila u izbornu autokratiju još 2014. godine, kada su predsednik (a prethodno premijer) Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) počeli sve više da potkopavaju kvalitet srpskih izbora, koji se više ne smatraju ni slobodnim ni fer", navodi se u izveštaju V-DEM.   

U tom kontekstu, Srbija se uz Mađarsku navodi kao zemlja koja je od početka erozije demokratije i ulaska među zemlje izborne autokratije zabeležila najveći pad indeksa LDI.  

U analizi Srbija je i u grupi zemalja u kojima je došlo do snažnog pogoršanja statusa civilnog društva.

U istočnoj Evropi, u koju je uračunat i Balkan, samo 29 odsto stanovništva živi u demokratijama, i to pet odsto u liberalnim demokratijama, a to su Češka i Baltičke države, a 24 odsto u izbornim demokratijama, poput Bugarske i Poljske.

U izbornim demokratijama postoje slobodni i fer izbori, ali su nedovoljno razvijeni neki osnovni elementi demokratije kao što su sloboda izražavanja, pravo okupljanja i potpuno slobodni izbori.

Velika većina građana istočne Evrope živi u izbornim autokratijama, i tu spadaju pored Srbije i Mađarska i Rusija.
 
Jedina prava zatvorena autokratija u istočnoj Evropi, u kojoj ne postoje pravi višestranački izbori, je Belorusija, a Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Moldavija svrstane su u sivu zonu između izborne demokratije i izborne autokratije.

Po Indeksu liberalne deokratije na vrhu tabele su se našle tri nordijske zemlje - Danska, Švedska i Norveška, a prate ih Švajcarska, Estonija i Irska.

Najslabiji indeks demokratije imaju Nikaragva, Avganistan, Mjanmar, Severna Koreja i poslednja Eritreja.

Prema navodima autora izveštaja, 2025. godina je bila druga godina zaredom u kojoj je u svetu bilo više autokratskih (92) nego demokratskih država (87). Još je dramatičniji podatak da u autokratskim zemljama živi 74 odsto čovečanstva, a u demokratijama 26 odsto.  

Među pet zemalja sa najbrojnijom populacijom, a to su Indija, Kina, Indonezija, Pakistan i SAD, jedino su SAD demokratija, iako je i u toj zemlji pod administracijom predsednika Donalda Trampa zabeleženo snažno nazadovanje u oblasti parlamentarne kontrole izvršne vlasti, građanskih prava i slobode izražavanja, piše u izveštaju.