Košta: Mađarska nije u mehanizmu pojačane saradnje i nema pravo da blokira kredit Kijevu

Država Evropske unije koja ne učestvuje u mehanizmu pojačane saradnje ne može da blokira realizaciju te pojačane saradnje, rekao je predsednik Europskog saveta Antonio Košta o mađarskoj blokadi kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu.

"Ugovor o funkcionisanju EU je vrlo jasan da država članica koja ne učestvuje u pojačanoj saradnji ne može da blokira njeno sprovođenje", rekao je Košta u intervjuu za Juropijen njuzrum, pul koji okuplja dvadesetak evropskih novinskih agencija, prenosi agencija Hina.

Košta je podsetio da je na samitu 18. decembra prošle godine jednoglasno dogovoreno da se Ukrajini obezbedi kredit od 90 milijardi evra za sledeće dve godine, a pošto su Mađarsla, Češka i Slovačka odbile da učestvuju u tom paketu, preostale 24 članice su odlučile da se projekat ostvari pomoću instrumenta pojačane saradnje.  

Za ostvarenje odluke o kreditu potrebne su izmene sedmogodišnjeg budžeta EU, što takođe zahteva konsenzus svih članica na ministarskom nivou. Mađarski premijer Viktor Orban je to iskoristio i zapretio da neće dati saglasnost dok se ne osigura nastavak snabdevanja ruskom naftom kroz naftovod Družba, koji je oštećen krajem januara.

"Sada je potrebno samo da se to formalizuje na nivou Saveta EU (ministarski nivo). Nijedna država članica nema pravo da u Savetu EU ne poštuje ono što je odlučeno na Evropskom savetu (nivo šefova država ili vlada)", rekao je Košta, piše Huina, koja je deo pula evropskih agencija u Briselu. 

"Očekujem da će Mađarska poštovati ono je što je odlučeno na Evropskom savetu, to je njihova dužnost prema Ugovoru o EU", rekao je Košta. 

Upitan što ako Mađarska ustraje na blokadi, Košta je rekao: "Ja sam optimista, verujem da će Mađarska poštovati sebe, svoje kolege i ugovore".

On je, kako prenose agencije rekao da je blokada Mađarske potpuno neprihvatljiva, ali je istovremeno kritikovao i ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog zbog pretnji koje je uputio Mađarskoj.

"Naravno da ne možemo da prihvatimo da se, makar i u trenutku povišenih emocija, predsedniku vlade jedne članice EU obrati na neprimeren način", rekao je Košta.

Agencije prenose da je Košta u intervjuu u Briselu rekao da bi Evropska unija, iako u Ukrajini i dalje traje rat, trebalo da se pripremi za razgovore sa Rusijom.

On je rekao da će možda jednog dana Unija morati od američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme posredovanje u postizanju mira u Ukrajini. To bi, prema njegovim rečim, bilo zamislivo ako Tramp ne uspe u svojim naporima, ili ako odluči da se više ne angažuje u tom porsredovanju.

Košta je, međutim, upozorio da u kontaktima sa Rusijom ne treba nastupati unilateralno, i da u ovom trenutku ne treba ometati Trampove pokušaje da postigne sporazum o miru.   

"Za sada je naš glavni doprinos da intenziviramo ekonomski pritisak na Rusiju i da svim sredstvima pomažemo Ukrajini", rekao je Košta, prenosi nemačka agencija dpa.

Poskupljenje energenata i goriva ne menja ništa u toj strategiji EU, rekao je Košta, dodajući da Unija želi da postane nezavisna od ruskih energenata i da sa Moskvom ne pregovara o ceni energenata. 

Upitan za predlog Albanije i Srbije da bi mogle da uđu u EU i bez prava veta, Košta je rekao da se proširenje Unije temelji na zaslugama i na ispunjavanju svih kriterijuma za članstvo, ali da treba imati i osećaj za hitnost situacije.
 
"Moramo da vodimo prteioces proširenja sa puno kreativnosti, ne odustajući od naših kriterijuma, na temelju zasluga, ali sa ogromnim osećajem hitnosti. Moramo da razmotrimo i naše unutrašnje reforme, šta treba interno da uradimo po pitanju proširenja", rekao je Košta", a prenosi Hina.

On je podsetio da Unija već sada poseduje "različitu geometriju", navodeći kao primer evrozonu, prostor Šengena, ili pojačanu saradnju, i dodao da je u budućnosti zamislivo da neke države članice ne uđu odmah u sve dimenzije EU, a da se nekim zemljama koje su već u Uniji dozvoli da naprave korak unazad.