Estonci slabo informisani o proširenju EU, podrška svega 52 odsto

Građani Estonije nedovoljno su informisani o politici proširenja i zemljama kandidatima, a podrška proširenju u toj zemlji  među najnižima je u Evropskoj uniji, zbog čega su institucije pojačale napore da ovu temu približe javnosti, izjavila je zamenica šefa Predstavništva Evropske komisije u Estoniji Elis Paemurd.

Ona je navela da istraživanja pokazuju da većina građana Estonije ne zna dovoljno o kandidatima za članstvo, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, kao i da se upravo u tome krije razlog slabije podrške.

"Ljudi se često plaše onoga što ne poznaju", rekla je u razgovoru sa srpskim novinarima u Talinu.

Podrška proširenju u Estoniji je oko 52 odsto, što je ispod proseka EU od približno 56 procenata, iako je sama politika proširenja među prioritetima aktuelne Evropske komisije, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i promenjene geopolitičke situacije.

Kako bi se povećalo razumevanje među građanima, pokrenuta je posebna kampanja koja uključuje saradnju sa estonskim javnim servisom, medijske projekte i direktne kontakte sa kandidatima.

U okviru te inicijative, novinar javnog servisa putovao je kroz šest zemalja kandidata, uključujući Srbiju.

Takođe, sve češće organizuju konferencije na tu temu i studijske posete zemljama kandidatima.

Govoreći o percepciji regiona, zvaničnica je ocenila da Estonci generalno imaju malo znanja o Zapadnom Balkanu, ali da oni koji su posetili region imaju uglavnom pozitivna iskustva.

"Glavni problem je nedostatak informacija, ne negativan stav", rekla je.

Istovremeno, naglasila je da Evropska komisja aktivno sarađuje sa vlastima Srbije, ali da najnoviji izveštaji ukazuju na potrebu ubrzanja reformi i ukazuju na određene zastoje u ključnim oblastima, posebno u domenu vladavine prava i usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

"Proces pristupanja je zasnovan na zaslugama i ne postoje fiksni rokovi - napredak zavisi od sprovođenja reformi", poručila je, dodajući da EU kroz finansijske i tehničke instrumente, uključujući Plan rasta za Zapadni Balkan, nastoji da ubrza približavanje kandidata jedinstvenom tržištu.

Kao ključne prednosti članstva, istakla je ekonomski rast, pristup jedinstvenom tržištu, slobodu kretanja i povećanu bezbednost, naglašavajući da su upravo konkretni benefiti u Estoniji vremenom doveli do rasta podrške članstvu u EU.

Paemurd je istakla da je Estonija, od 2004, kada je ušla u EU, četiri puta bogatija - BDP po glavi stanovnika skočio je sa 7.000 evra na 27.000 evra, prosečna plata 2003. bila je 455 evra, a prošle godine 2.032 evra.

Zemlja je dobila 20 milijardi evra iz budžeta EU, još je dodala.

Desetak novinara iz Srbije, uključujući agenciju Beta, trenutno boravi u Talinu i Narvi, u medijskoj poseti organizovanoj kroz projekat Puls Europe.

Tokom posete, novinari razgovaraju sa ključnim zvaničnicima estonskih ministarstava, stručnjacima za digitalnu upravu, sajber bezbednost i borbu protiv dezinformacija, kao i sa lokalnim novinarima i članovima civilnog društva.

Posebna pažnja posvećena je i pitanjima borbe protiv korupcije, funkcionalnosti e-uprave i životu u gradu Narvi, na granici sa Rusijom.