Crna Gora zatvorila još jedno pregovaračko poglavlje, ostaje lider u približavanju članstvu u EU

Predstavnici Evropske unije su istakli da je Crna Gora lider u pregovorima.

Marilena Rauna, zamenica ministra za evropske poslove Kipra, u ime predsedavanja Kipra Savetom EU, kazala je da u aktuelnom geopolitičkom kontekstu proširenje više nego ikada predstacvlja geo-stratešku investiciju u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet.

"Crna Gora ostaje lider u procesu proširenja, a današnji napredak potvrđuje snažan zamah njenih pristupnih pregovora, zasnovan na vlastitim zaslugama", poručila je Rauna.

Delegaciju EU predvodila je Rauna u ime predsedavanja Kipra Savetom EU, uz učešće komesarke za proširenje Marte Kos. Crnogorsku delegaciju predvodio je premijer Crne Gore Milojko Spajić.

Kos je tokom konferencije poručila da Crna Gora ima jaku podršku EU, te da je potrebno osnažiti vladavinu prava, radi jačanja nezavisnog profesionalnog pravosuđa, ali i uskladiti viznu politiku sa Evropskom unijom.

Potvrdila je da je Crna Gora najnaprednija država na evropskom putu.

Na pitanje o odluci opozicije da napusti radna tela u Skupštini Crne Gore zbog nezadovoljstva oko zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u, Kos je rekla da su informisani da je opozicija izrazila zabrinutost u vezi sa tim dokumentima.

"Naveli smo da smo konsultovani ali da nije sasvim obavljeno usklađivanje sa GDPR i ostavili smo prostor da se to uklađivanje obavi prije učlanjenja vaše države u Evropsku uniju. Crna Gora mora da omogući profesionalno zapošljavanje u policiji i da obezbedi da svaka kadrovska odluka, pa i otpuštanje, bude zasnovana na vladavini prava uz pravo žalbe", kazala je Kos.

Rauna je rekla da je radna grupa za izradu Ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom vrlo važna i da rade na smernicama za njen rad.

Spajić je naveo da je ovo ključna godina za Crnu Goru.

"Mi smo saglasni sa EU i EK i radićemo na tome da se GDPR direktiva u potpunosti primeni i pre nego navedenog roka. Napredujemo u svakom smislu, vrlo smo inkluzivni", istakao je Spajić.

Vladajuća većina, uz podršku stranaka manje brojnih naroda koje su deo vlasti, usvojila sporne zakone o unutrašnjim poslovima i o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) za koje Evropska unija tvrdi da nisu u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima.

Ipak, predstavnici vlasti tvrdili su suprotno, tako da je javnost uveravana da su zakoni usklađeni sa evropskim pravilima. Opozicija je odlučila da napusti predsedavajuća mesta u parlamentarnim odborima, čime se ušlo u novu političku krizu.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je snažno protiv tih zakona i nije ih potpisao, već ih je vratio na ponovno odlučivanje.

Vladajuća većina ne odustaje, jer daju mnogo veća ovlašćenja unutar policije u postupcima protiv policajaca, ali i merama tajnog nadzora, tako da je izvesno da će oni biti ponovo usvojeni, nakon čega predsednik, po Ustavu, mora da ih potpiše.

Premijer Milojko Spajić je danas poručio da će Crna Gora nastaviti da jača svoje administrativne kapacitete, pažljivo planira infrastrukturne investicije i obezbeđuje puno poštovanje evropskih standarda i pravila.

"Svaki modernizovani kilometar železnice, svaka povezana luka, svaka ojačana energetska interkonekcija približava Crnu Goru i Evropsku uniju jedne drugima. I upravo je najopipljivija suština evropske integracije izgradnja veza koje skraćuju udaljenosti, olakšavaju saradnju i jačaju našu zajedničku budućnost. I danas, privremenim zatvaranjem Poglavlja 21, izgradili smo još jednu važnu transevropsku vezu", kazao je Spajić.

Crna Gora je pristupne pregovore je Crna Gora otvorila 2012. godine. Vlasti planiraju da sva ostala poglavlja zatvore do kraja ove godine i da Crna Gora već 2028. uđe u EU, što ističu u svim svojim javnim nastupima.

Analitičari u Podgorici upozoravaju da je to ipak preambiciozan, teško ostvariv cilj i pored snažne podrške koju Crna Gora ima u Briselu i nesporne želje za stupanje u EU i velike podrške građana za to koja po istraživanjima iznosi oko 70 odsto.

Crna Gora je Međuvladinoj konferenciji sa EU u decembru zatvorila pet pregovaračkih poglavlja u pregovorima o članstvu u EU.

Najproblematičnije je bilo poglavlje koje se odnosilo na poljoprivredu, jer je Francuska smatrala da Crna Gora u tom smislu nije ispunila evropske standarde, ali je posle intenzivne diplomatske aktivnosti i direktnih razgovora crnogorskog i francuskog predsednika, Jakova Milatovića i Emanuela Makrona, Pariz u poslednjem trenutku odlučio da "da zeleno svetlo", tako da je Crna Gora tada zatvorila pet poglavlja.

Početkom godine zatvoreno je još jedno koje se odnosi na finansijski nadzor tako da sada sa današnjim poglavljem ima 14 zatvorenih od ukupno 33 poglavlja.