CEP: Članstvo u EU podržava nepunih 40 odsto građana Srbije

U Srbiji relativna većina građana podržava članstvo u Evropskoj uniji, ali i dalje ne postoji apsolutna većina što ukazuje na polarizovano društvo bez konsenzusa o evropskom putu, pokazuje istraživanje koje je danas objavio Centar za evropske politike (CEP).

Više od 40 odsto ispitanika veruje da su za EU važniji njeni geopolitički i ekonomski interesi, poput litijuma i sankcija Rusiji, nego demokratski razvoj Srbije, a gotovo polovina misli da EU ne primenjuje sita pravila za sve kandidate za članstvo.

Članstvo Srbije u EU podržava 39,8 odsto ispitanika, 33,8 odsto je protiv, a 26,4 odsto ima neutralan stav.

Ukoliko bi se ove nedelje održavao referendum o članstvu Srbije u EU, na glasanje bi izašlo 85,3 odsto ispitanika, od kojih bi 41,6 odsto glasalo za, 32,4 odsto protiv, dok 26 odsto ne zna kako bi glasalo.

Istraživanje u kojem je učestvovalo 1.000 ispitanika pokazalo je da je podrška članstvu veća kod visokoobrazovanih građana i da opada sa nižim stepenom obrazovanja, kao i da je najviša kod osoba starosti između 18 i 29 godina, a najniža kod populacije starije od 60 godina.

Gotovo četvrtina građana (23,9 odsto) veruje da Srbija nikada neće ući u EU, 21,9 odsto ne zna da proceni, više od trećine ispitanika (37,4 odsto) smatra da će Srbija ući u EU tek u narednoj deceniji, a samo 6,9 odsto veruje da će se to dogoditi pre 2030. godine.

"Ovakvi rezultati mogu ukazivati na zamor od predugog trajanja procesa pristupanja, kao i na skepticizam u pogledu spremnosti Srbije da postane članica EU", navodi se u istraživanju.

Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da veliki broj građana posmatra EU primarno kao geopolitičkog, a manje kao vrednosnog aktera, kao i da su građani sumnjičavi prema namerama EU prema Srbiji u procesu proširenja, saopštio je CEP.

Prema mišljenju 41,6 odsto građana EU je više zainteresovana za ostvarivanje sopstvenih političkih i ekonomskih interesa u našem regionu nego za stanje demokratije i vladavine prava.

Čak 41,8 odsto ispitanika smatra da EU nastoji da integriše Srbiju zbog pristupa litijumu i prirodnim resursima, a 43,9 odsto veruje da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji nego da postane razvijena demokratija.

Više od trećine ispitanika (34,4 odsto) stava je da je EU spremna da zažmuri na probleme demokratije i vladavine prava u Srbiji dokle god Beograd sarađuje i ispunjava obaveze u dijalogu sa Prištinom.

Građani su takođe pokazali nisko poverenje u nepristrasnost EU u procesu proširenja.

Četvrtina građana veruje da EU zaista želi da integriše Srbiju u evropsku zajednicu, 47,9 odsto veruje da EU ne primenjuje ista pravila na sve kandidate, a 43,4 odsto smatra da EU nije nepristrasna prema svim kandidatima za članstvo, a 36,5 odsto ne smatra EU pouzdanim partnerom Srbije.

Istraživanje je pokazalo da građani veruju u makroekonomske koristi članstva Srbije u EU, dok su mahom rezervisani po pitanju ličnih koristi od članstva.

Članstvo Srbije u EU uopšte ili uglavnom ne bi bilo dobro za Srbiju prema mišljenju 38,7 odsto ispitanika, dok 35,4 odsto njih misli da bi članstvo bilo uglavnom ili u velikoj meri dobro.

Kada se isto pitanje odnosi na percepciju ličnih koristi građana, raste broj onih koji smatra da članstvo Srbije u EU uopšte ili uglavnom ne bi bilo dobro za njih i njihove najbliže (43,6 odsto), dok skoro trećina (32,2 odsto) ipak misli da bi to bilo uglavnom ili u velikoj meri dobro.

Samo 34,2 odsto građana je izjavilo da se oseća kao Evropljanin/ka, a 87,3 odsto građana nije redovno informisano o EU.

Istraživanje javnog mnjenja "Srbija i Evropska unija: geopolitika i vrednosti – u sukobu ili u tandemu?" sprovedeno je od 19. januara do 2. februara.

Studentski pokret druga najjača politička snaga u Srbiji

Studentske proteste u Srbiji podržava 36,5 odsto građana, prema rezultatima istraživanja CEP-a, koje je pokazalo da je studentski pokret po političkoj snazi iza vladajućih partija.

Najveći broj ispitanika (34,6 odsto) je politički neopredeljeno ili je reklo da ne prati politiku.

Kao najbližu političku opciju 31,6 odsto učesnika ispitivanja je navelo vladajuće političke partije, 23,9 odsto studentski pokret, a opozicione političke stranke 9,8 odsto.

"Studentski pokret je druga najjača politička snaga u Srbiji", navodi se u istraživanju.

Kada je u pitanju podrška aktuelnim studentskim protestima, broj podržavalaca i protivnika je skoro u potpunosti izjednačen, navodi se u istraživanju.

Studentske proteste uopšte ili uglavnom ne podržava 37,4 odsto ispitanika, 20 odsto ih u potpunosti podržava, a 16,5 odsto uglavnom, dok je 26,2 odsto neopredeljeno po ovom pitanju.

Na pitanje o stanju demokratije u Srbiji, 39,1 odsto je ocenilo da je loše ili veoma loše, dok više od trećine (36,2 odsto) kao ni dobro, ni loše. S druge strane, samo četvrtina ispitanih građana (24,8 odsto) okarakterisala je stanje demokratije kao dobro ili veoma dobro.

"Ovakva raspodela odgovora ukazuje na duboku krizu poverenja u demokratske institucije", navodi se u istraživanju.

Malo više od polovine građana (51,7 odsto) veruje da je demokratija uvek najbolji oblik vladavine bez obzira na okolnosti, dok 26 odsto misli da je "čvrsta vlast važnija".

Prema rezultatima istraživanja, najviše građana (27 odsto) se informiše preko javnih servisa, Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, 13 odsto preko N1 i Nova S, a 25 odsto preko drugih televizija (Pink, Prva, B92…).