Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
Evropa ne spada u regione koji jako zavise od nafte i gasa s Bliskog istoka odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Grčka s Bliskog istoka uvozi 36 odsto nafte i gasa, Litvanija i Poljska po oko 30 odsto, Srbija 29 odsto.
Italija i Albanija su 2024. godine iz zemalja Persijskog Golfa uvezle po 22 odsto energenata, a Francuska oko 18 odsto. Oko 10 odsto je udeo u uvozu Holandije, a još manji od toga je u Španiji, Rumuniji ili Nemačkoj.
Na samom dnu tabele su Estonija i Severna Makedonija (po dva odsto), Hrvatska i Švajcarska (po jedan odsto) i BiH i Slovačka sa manje od jedan odsto u ukupnom uvozu.
Zavisnost država u svetu od nafte i gasa iz Kuvajta, Iraka, Bahreina, Katara, UAE, Saudijske Arabije izračunao je, na osnovu udela u ukupnom uvozu izraženom u dolarima, američki Njujork tajms na osnovu podataka portala "Obzervatori of ikonomic kompleksiti" (Observatory of Economic Complexity).
Od uvoza energenata kroz blokirani Ormuski moreuz pojedine azijske zemlje zavise mnogo više od Evrope. U samom vrhu su Pakistan (81 odsto), Japan (57 odsto), Tajland (56 odsto), Južna Koreja (55 odsto) i Indija koja polovinu svojih energenata uvozi iz regiona Ormuskog zaliva.
Kriza će teško pogoditi i neke afričke zemlje. Sejšeli su do sada čak 98 odsto energije uvozili kroz njima geografski blizak Persijski zaliv. U Africi bliskoistočna nafta igra važnu ulogu i u Mauritaniji (76 odsto), Ugandi, na Mauricijusu i u Keniji.
Za razliku od tih zemalja, Nigerija, koja je sama bogata naftom, tradicionalno uvozi malo energenata iz zalivskih zemalja (12 odsto).
Ipak, ako kriza potraje, afričke zemlje bi mogle da imaju ne samo nestašicu nafte, nego i veštačkog đubriva, pošto zemlje Persijskog zaliva zbog obilja energenata dominiraju u proizvodnji poljoprivrednih hemikalija.
Od bliskoistočnih energenata, zbog sopstvene razvijene infrastrukture za eksploataciju nafte i gasa, najmanje zavise zemlje na Američkom kontinentu, i jedine sa iole značajnijim udelom u uvozu su Argentina (16 odsto) i Brazil (13 odsto). U SAD je 10 odsto, a u Kanadi pet odsto.
U većini zemalja na tom kontinentu je uvoz s Bliskog istoka zanemarljiv, manji od jedan odsto.
Štandard ipak piše da posledice neće u potpunosti mimoići ni zemlje koje sa Bliskog istoka uvoze malo, ili nimalo. Kriza kod njih možda neće izazvati nestašice, ali bi mogle da osete "domino efekat" porasta cene sirove nafte iz drugih delova sveta.
"To utiče na transport i energetski intenzivne proizvodne procese, što bi u većini svetskih privreda moglo da rezultira poskupljenjima u maloprodaji i uslužnim delatnostim", piše Štandard.
