Članstvo u EU privlačno i zbog bezbednosti

Države koje bi da se priključe Evropskoj u niji (EU) više to ne žele da bi postale bogatije, kao pre dve decenije, nego da bi bile bezbednije jer se raspada poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata, a političari dovode u pitanje pouzdanost SAD.

I bolje stojeće zemlje poput Islanda i Norveške koje su ranije razmatrale članstvo u EU i izjasnile se protiv, sada se približavaju Evropi zbog bezbednosti koju nudi taj blok.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je za briselski Politiko da je članstvo u EU uvek nudilo stabilnost i prosperitet evropskim državama.

"Sada vidimo da su oni van EU sve više svesni da u svetu konkurentskih uticaja mesto za stolom EU nudi i bezbednost i zaštitu", rekla je Kos.

Diplomate, zvaničnici EU i zvaničnici država upoznati sa pristupanjem kandidata za članstvo, za Politiko su rekli da je tom zaokretu u dobroj meri doprinela agresija Rusije na Ukrajinu, ali da je najveći katalizator povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

Oni su uz uslov da ostanu anonimni rekli za taj briselski portal da su zemlje koje su van EU ka njoj usmerile Trampove carine, Nacionalna strategija bezbednosti SAD koja okrivljuje EU za "propast civilizacije" i Trampove pretnje da će zauzeti danski Grenland.
 
Island je zakazao za kraj avgusta referendum o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u EU, a šefica diplomatije te zemlje Katrin Gunarsdotir rekla da je privlačnost EU "njena odbrana i bezbednost, ali i ekonomska sigurnost" Islanda.

Zvaničnici i diplomate EU kažu da bi puštanje bogatijih država u EU bilo mnogo privlačnije članicama Unije nego prijem još jednog talasa siromašnijih sa istoka kontinenta.

Island i Norveška su među deset najbogatijih zemalja sveta po nominalnom bruto domaće proizvodu po stanovniku, dok se Crna Gora po tome jedva provlači među prvih 100, a Ukrajina je 132. po podacima za 2026.

Brojnim kandidatima u prilog ne ide ni to što im aktuelne vlade nisu preterano posvećene osnovnim vrednostima, poput slobode štampe, nepristrasnog pravosuđa i drugih demokratskih sloboda, a Brisel ne želi još jednu Mađarsku ili Slovačku među članicama.

"Naravno, Islandu i Norveškoj bi bilo lakše da se pridruže. On su već 80 odsto tu" - u EU i po pravnim tekovinama u odnosu na EU, rekao je jedan zvaničnik Unije dodavši da bi se te države veoma brzo pridružile ako bi to odlučile.

Uz Trampove pretnje zauzimanjem teritorije Danske, a i Kanade, države čija je bezbednost ranije zavisila od članstva u NATO-u, sada traže alternativu.

"NATO ima jedan set alata, a EU drugi", rekla je za Politiko liderka norveških konzervatica Ine Eriksen Sereide koja podržava stupanje u EU. "Došli smo do ključne tačke kada nam je članstvo u EU važno na druge načine nego ranije", dodala je ona.

Norveška se prijavila za prijem u EU 1992, ali je dve godine kasnije njeno stanovništvo to odbacila na referendumu. Većina Norvežana i dalje nije za članstvo u EU, ali je u poslednjih godinu i po tabor onih koji su za ulazak porastao, čemu je doprineo i Trampov gnev jer nije dobio Nobelovu nagradu za mir koju želi.

Uniji se približava i Kanada u trgovini i na druge načine, a Velika Britanija nastoji da "resetuje" odnose sa EU posle Bregzita.

Politiko piše da bi Crna Gora, predvodnica grupe država koje su na putu u EU, a i Ukrajina - "sentimentalni favorit" među njima, mogle da zavše pregovore pre nego što Oslo ili Rejkjavik odluče šta bi. Ali, članice koje blokraju proširenje od ulaska Hrvatske u EU 2013, mogle bi da nastave da to rade.

Međutim, stisnute između Trampove Amerike, Rusije Vladimira Putina i Kine Sija Đinpinga, članice EU mogle bi da odluče i da je njihova bezbednost u brojnosti.

Ruska agresija na Ukrajinu, koja je Kijev usmerila ka Briselu, pokazuje bezbednosnu privlačnost Unije.

S obzirom da je ulazak Ukrajine u NATO blokiran, njeno pridruživanje EU jedina je garancija za koju Kijev veruje da može da računa kada jednom pretane rat koji Rusija vodi protiv nje.

Zvaničnici Kijeva i Brisela ukazuju da bi članstvo Ukrajine u EU bilo obostrano dobro.

"Imamo zajednički interes. Ukrajina može da ojača odbranu EU. Samo zamislite da ukrajinski graničari koji su se borili na frontu budu u misijama Fronteksa na Baltičkom moru", rekao je savetnik ukrajinske vlade Ivan Nagornjak.

"Nema NATO. Nema SAD. Postoje samo oružje, dronovi, municija. I postoji EU", kazao je on.